Srbija je pre dve godine na mreži imala samo 20 megavata iz solara, a do kraja godine procenjuje se da će imati 150 megavata. Kada je reč o vetroelektranama, pre prošlogodišnjih aukcija za dobijanje podsticaja za razvoj obnovljivih izvora energije (OIE) na mreži je bilo 510 megavata, a očekuje se da će zahvaljujući prvim aukcijama, ali i komercijalnim vetoelektranama, njihova snaga na mreži skočiti za 45 odsto. To je izjavila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na konferenciji “Sustainable Business” u organizaciji Bloomberg Adrije.
S obzirom na to da su prošlogodišnje aukcije za OIE dale dobre rezultate, bile organizovane na transparentan način i u skladu sa evropskim pravilima, ministarka je najavila da će drugi krug aukcija za investitore u oblasti solara i vetra biti održan krajem godine. Podsetila je da će zahvaljujući prvim aukcijama Srbija dobiti više od 700 megavata na mreži iz OIE.
Ministarka je na konferenciji ukazala da je Srbija ozbiljno zagazila u oblast zelene tranzicije. “Mislim da smo ogroman posao započeli i dobre rezultate postigli dosad, ali energetska tranzicija nije jednostavna i pred Srbijom je još mnogo izazova s obzirom na to da se dve trećine i dalje oslanja na termokapacitete i ugalj.”
Naglasila je da energetska tranzicija nema alternativu i da je Srbija odlučna da krene tim putem ne zbog pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU), kao i Pariskog sporazuma i Bugarske deklaracije koje je potpisala, već zbog građana. Ministarka je istakla da je i na tom putu važno voditi računa kako građani i privreda ne bi bili izloženi riziku plaćanja visokih cena, već da energetska tranzicija bude sprovedena planski.
Dubravka Đedović Handanović/Bloomberg Adria
Trenutno se radi na tome da i Elektroprivreda Srbije (EPS) dobije prve megavate iz solara i vetra, ukazala je ministarka. Podsetila je da su u toku radovi na izgradnji prvog vetroparka “Kostolac” i solarne elektrane “Petka”, koja se takođe nalazi u blizini Kostolca, a oni će se nalaziti na mestima nekadašnjih jalovišta.
“Cilj je da se električna energija proizvodi u Srbiji, da bude u Srbiji za naše građane i privredu”, naglasila je ministarka.
Važno i skladištenje energije, pripremni radovi na RHE ‘Bistrica’ sledeće godine
Đedović Handanović je na konferenciji Bloomberg Adrije naglasila da je važno razmišljati i o skladištenju energije i u tom smislu istakla značaj izgradnje RHE “Bistrica“.
“Načelno smo dobili saglasnost od vlade Japana koja razmatra pripremu finansiranja ovog projekta, zato što smo uspešno pripremili studiju izvodljivosti, a sada se radi studija uticaja na životnu sredinu i projektovanje”, rekla je ministarka.
Najavila je da bi u toku sledeće godine, kada se zatvori finansiranje ovog projekta, mogli da počnu pripremni radovi na izgradnji RHE “Bistrica”. “Nakon toga možemo da kažemo da za četiri do pet godina imamo na mreži tih dodatnih 646 megavata”.
Solarne elektrane koje gradi Hyundai na mreži do 2028.
Ministarka je istakla i značaj solarnih elektrana jačine jedan gigavat koje će po principu ključ u ruke za EPS da izgradi konzorcijum Hyundai i UGT.
Naglasila je da su u toku razgovori o pripremi finansiranja za taj projekat i najavila da bi finansijska konstrukcija mogla biti završena za nekoliko meseci, a da bi solarne elektrane mogle biti na mreži do 2028. godine.
“Kada taj projekat bude završen, to će biti jedna velika revolucija za naše tržište i jedan od najvećih projekata tog tipa u regionu”, rekla je ministarka.
Cilj je, kako je naglasila, da u Srbiji do 2030. godine udeo OIE u proizvodnji energije bude najmanje 45 odsto.
Za privredu će biti moguća i prodaja viška struje kroz status aktivnog kupca
Đedović Handanović je govorila i o konceptu prozjumera, navodeći da je Srbija pre 20 meseci imala 410 prozjumera na mreži, a da ih sada ima više od 3.000. Istakla je da je to značajan napredak zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri. Ukazala je i da je zahvaljujući državnim subvencijama oko 500 domaćinstava postalo prozjumer.
Podsetila je da je sve veći broj prozjumera na mreži zahvaljujući i drugačijem obračunu PDV-a koji je izmenjen početkom ove godine i koji je snizio račune domaćinstvima. “Ove nedelje biće usvojena nova uredba koja će dodatno da olakša obračun, stvaramo još povoljniji okvir za dalji razvoj prozjumera i još veću finansijsku korist.”
Najavila je i da će novom izmenom Zakon o energetici industrijski potrošači, odnosno prozjumeri, moći višak struje da prodaju na mreži, kroz koncpet aktivnog kupca. “Želimo da stvorimo i povoljan ambijent za industrijske potrošače da malo aktivnije učestvuju na tržištu električne energije.”
Giaufret: Solarne elektrane dobiće i Kolubara i Morava
Na konferenciji “Sustainable Business” u organizaciji Bloomberg Adrije zajedno sa ministarkom Đedović Handanović govorio je i ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Giaufret, koji je istakao da EU ima ambiciju da bude prvi kontinent koji je ugljenično neutralan do 2050. godine. “Pošto je Srbija zemlja kandidat, želimo da bude deo toga. To zahteva ulaganje u infrastrukturu, a mi smo posebno ponosni što radimo sa Srbijom na tome.”
Podsetio je da trenutno finansiraju vetroelektrane sa 31 milionom evra i pripremaju tehničku pomoć za izgradnju solarnih elektrana “Kolubara” i “Morava”. Dodao je da su hidropotencijali ključni resurs Srbije, te da EU pruža pomoć i kada je reč o rekonstrukciji postojećih hidroelektrana kako bi davale više energije, a među tim hidroelektranama su HE “Bistrica” i HE “Potpeć”.
“Takođe, moramo da smanjimo troškove i potrošnju energije i tu je ključna stvar energetska efikasnost”, naglasio je Giaufret. Istakao je da u tom smislu EU pomaže rekonstrukciju zgrade VMA koja trenutno troši dosta energije.
On je podsetio da je EU najznačajniji trgovinski partner Srbije, da je zbog toga potrebno uskladiti regulative Srbije i bloka, ali i ukazao na to da srpske kompanije već izveštavaju o ugljeničnom otisku, prenosi Bloomberg Adria.
