Naftna industrija Srbije (NIS) potpisala je sporazum o prodaji celokupnog udela u kompaniji NIS Petrol Romania, čime se nastavlja restrukturiranje regionalnog poslovanja opterećenog američkim sankcijama i ruskim vlasništvom.
Odbor direktora NIS-a odobrio je transakciju tokom drugog kvartala 2026. godine. Kompanija nije objavila identitet kupca niti finansijske uslove sporazuma. Završetak transakcije zavisi od regulatornih odobrenja i dobijanja neophodnih licenci od Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC).
NIS takođe planira prodaju kompanije NIS Petrol Bulgaria. Bugarsko poslovanje obuhvata 23 benzinske stanice sa brendom Gasprom, dok rumunska podružnica upravlja sa 19 benzinskih stanica i poseduje udele u aktivnostima istraživanja i proizvodnje nafte i gasa.
Kompanija je počela da razmatra povlačenje sa oba tržišta u februaru 2025. godine, nakon što su operativni problemi i sankcije otežali finansiranje, nabavku, platni promet i korporativne transakcije. Bugarska komisija za zaštitu konkurencije kasnije je saopštila da je kompanija Uni Energy podnela zahtev za preuzimanje NIS Petrol Bulgaria.
NIS se nalazi pod američkim sankcijama od januara 2025. godine zbog vlasničke strukture povezane sa Rusijom. Kompanija se oslanjala na privremene dozvole koje omogućavaju nastavak osnovnih aktivnosti i podnela je zahtev za izdavanje nove posebne licence nakon 31. jula 2026. godine.
Problem sa sankcijama prevazilazi samo formalnu vlasničku strukturu. NIS-u je potreban neprekidan pristup snabdevanju sirovom naftom, bankarskim uslugama, osiguranju, pomorskom transportu, dobavljačima tehnologije i prekograničnim plaćanjima. Svaki prekid mogao bi da utiče na rad Rafinerije Pančevo i domaće tržište goriva u Srbiji, gde NIS i dalje ima dominantnu poziciju.
Mađarska naftna kompanija MOL pregovara o mogućem preuzimanju ruskog udela u NIS-u. Takva transakcija mogla bi da predstavlja put ka ukidanju sankcija, ali bi zahtevala dogovor o vrednovanju kompanije, korporativnom upravljanju i budućoj strateškoj kontroli, kao i saglasnost više vlada i regulatornih tela.
NIS upravlja sa 384 benzinske stanice, od kojih se 327 nalazi u Srbiji, dok dodatne aktivnosti ima u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Prodaja poslovanja u Rumuniji i Bugarskoj smanjila bi geografsko prisustvo kompanije, ali bi istovremeno pojednostavila poslovnu strukturu i omogućila koncentraciju kapitala na srpsko tržište.
Prodaja rumunskog poslovanja zato predstavlja manje klasično prilagođavanje portfolija, a više deo šire strategije čiji je cilj očuvanje operativnosti osnovnog poslovanja kompanije. Završetak transakcije u velikoj meri zavisiće od odobrenja OFAC-a, kao i od procene da li ovaj potez predstavlja dovoljan napredak ka smanjenju sankcionisanog ruskog uticaja nad NIS-om.
