Deo novca dobijen od EBRD biće iskorišćen za efikasniju proizvodnju zelenih kilovata
Podsećanje ministarke energetike Dubravke Đedović da je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno odobrila finansijski paket vredan 300 miliona evra za likvidnost „Elektroprivrede Srbije” otvorilo je pitanje šta to konkretno znači – da li to da je ovo akcionarsko društvo nelikvidno i da mu je potrebna dodatna finansijska injekcija da bi se, kako je rekla ministarka, konačno započelo sa profesionalizacijom u najvažnijoj energetskoj kompaniji, sve u cilju da bude uspešnija i modernija ili, ipak, nešto drugo.
Posle razgovara sa direktorom EBRD za Srbiju i zapadni Balkan Mateom Kolanjelijem, ministarka je istakla da su ispunjeni svi uslovi za isplatu prve tranše kredita od 200 miliona evra, koji će značajno doprineti likvidnosti „Elektroprivrede Srbije”.
U Ministarstvu energetike za naš list na pitanje da pojasne šta znači da se novac uzima za likvidnost EPS-a, odgovaraju da je ugovor o zajmu EBRD u vrednosti od 300 miliona evra potpisan 15. marta 2023. godine. Potpisnici su Ministarstvo finansija, EBRD i EPS, kao korisnik ovog zajma koji se tokom zimske sezone suočio sa velikim izazovima usled višestrukog skoka cena energenata na tržištu.
Između ostalog, ova sredstva treba da pomognu u razvoju regulatornog okvira za korišćenje obnovljivih izvora energije, obezbeđivanju sigurnosti i održivosti snabdevanja energijom, i podrže postepenu dekarbonizaciju energetskog sektora. Finansiranje je obezbeđeno u dve tranše, uz garanciju Ministarstva finansija u ime Republike Srbije.
Prioritetni projekti za sve oblasti energetskog sektora utvrđeni su polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine, koje je usvojila Vlada Srbije. U oblasti proizvodnje električne energije osnovni cilj je obezbeđivanje energetske nezavisnosti elektroenergetskog sektora, odnosno nezavisnost od uvoza električne energije. Dugoročno, to podrazumeva baziranje elektroenergetskog portfelja dominantno na izvorima čije se sirovine mogu obezbediti bez uvozne zavisnosti naše zemlje.
Povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije OIE, uz korišćenje hidroenergetskog potencijala predstavlja osnovu za postepenu dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora. Korišćenje OIE, posebno vetra i sunca važno je i zbog smanjenja uvozne zavisnosti, podizanja nivoa energetske bezbednosti i zaštite životne sredine.
U hidrosektoru prioriteti su, između ostalog, izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica” (628 megavata), obezbeđivanje redovnih kapitalnih remonta i revitalizacija hidroelektrana HE „Đerdap 2”, ali i razmatranje finansijske i tehničke isplativosti reverzibilne hidroelektrane RHE „Đerdap 3”. U sektoru obnovljivih izvora energije u toku je izgradnja vetroparka „Kostolac” (66 megavata), a planirana je i izgradnja šest samobalansiranih solarnih elektrana visokog kapaciteta do jednog gigavata.
Na pitanje kako komentarišu što ni Evropska unija još donela konačnu odluku o tome da se ugalj povuče iz proizvodnje struje, i da li Srbija treba da žuri, odgovaraju da će ciljevi u procesu energetske tranzicije biti definisani u okviru integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, čija je izrada u toku, i za koji je započeta javna rasprava. Ovaj dokument, zajedno sa novom strategijom razvoja energetike, trebalo bi da bude usvojen do kraja godine.
Srbija ima ambicije da postane punopravna članica EU, i u tom smislu prati viziju članica, kad je reč o dekarbonizaciji našeg energetskog sektora. Međutim, u tom procesu biće potrebna značajna finansijska sredstva i podrška međunarodnih partnera, jer kao i u članicama EU, i u Srbiji i našem regionu, postepeno ukidanje uglja mora biti praćeno mehanizmima pravedne tranzicije da bismo zaštitili rudare i rudarski sektor, ističu u resornom ministarstvu.
Ministarstvo energetike: „Srbijagas” nema potrebe da bude većinski vlasnik
Činjenica da je Javno preduzeće „Srbijagas” u novom zajedničkom srpsko-mađarskom preduzeću MVM manjinski vlasnik sa 49 odsto vlasništva (baš kao i u slučaju podzemnog skladišta Banatski Dvor), deo javnosti u Srbiji je primio s iznenađenjem. Utoliko pre što su se pre odluke da deo gasa skladištimo kod mađarskog partnera kritikovali sve oni koji su doprineli da jedino podzemno skladište Banatski Dvor u Srbiji ne bude u srpskom, već u većinskom ruskom vlasništvu.
Zamoljeni da pojasne da li je to baš tako moralo da bude i zašto u Ministarstvu energetike za „Politiku” odgovaraju „da ’Srbijagas’ već snabdeva najveći deo tržišta u Srbiji i sa tog aspekta nema potrebe da ima većinski udeo”.
– Obe kompanije ulažu osnovni kapital (novčane uloge srazmerno učešću u kapitalu, pri čemu je osnivački ulog 200.000 evra), a odluke će donositi zajednički. Društvo se osniva u pravnoj formi društva sa ograničenom odgovornošću sa sedištem u Novom Sadu. Sporazum između „Srbijagasa” i mađarske kompanije MVM podrazumeva osnivanje ovog zajedničkog preduzeća sa ciljem unapređenja snabdevanja i postizanja bolje cene za naše građane i privredu, te da je odnos vlasništva 49 odsto „Srbijagas”, 51 procenat MVM – navode u odgovoru, prenosi Politika.
