Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija (ne)će praviti...

Srbija (ne)će praviti struju u nuklearkama

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Trenutna situacija u Evropi, nedostatak energije i sve češće najave da neće biti dovoljno struje, pokrenula je priču u nekoliko zemalja Evropske unije o tome da se električna energija zelena energija proizvodi u proizvodnji koja se proizvodi i koriščenjem proizvoda. U tome prednjači Francuska, a pridružile su joj se još devet država EU:-Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska, Finska i Ruminija.

Po rečima stručnjaka za energetiku Miloša Zdravkovića, mnogo je razlog koji ide u prilog nukleranoj energiji – ekonomski, strateški, naučni, razvojni, ekološki.

– Nuklearna energija je najeftinija energija, postojanje nuklearnih elektrana dobra su stvar i za svet i za našu zemlju – kaže Zdravković. – Za razvoj čovečanstva neophodni su voda, hrana i energija, a budući da je fosilnih goriva sve manje, izvesno je da je budućnost u nuklearnoj energiji. Nuklearna energija je zelena energija i zadovoljava sve ekološke principe jer emisije CO2 iz reaktora nema, pa se savim sigurno može reći da je proizvodnja električne energije iz nuklearne energetske proizvodnje električne energije.

On ukazuje da u Srbiji postoji moratorijum na izgradnji nuklearnih elektrana i da bi se to promenilo poželjno je da ga parlament ukine.

– Eventualna izgradnja bila bi braunfild inevsticija koja bi koštala oko pet miliona evra, a kapacitet bi zadovoljio potrebe našeg zemljišta. Novac bi bio obezbeđen iz fondova onih koji proizvode nuklearne reaktore – kaže Zdravković.

On ukazuje i da u svetu ima između 440 i 480 nuklearnih reaktora, od kojih je najmanje trećina u Evropi. U Srbiji nuklearki nema, ali smo okruženi nuklearnim reaktorima i ima ih i u okruženju – u Bugarskom Kozloduju i Belanu, Černae vode u Rumuniji, Pakš u Mađarskoj, Krško u Mađarskoj, u Češkoj, u slovenačkoj, slovenačkoj, slovenačkoj. Nemačkoj…

– Proizvodnja u nuklearnim elektranama je bezbedna, ali su, naravno, akcije mogući, a budući da smo okruženi nuklearnim elektranama, to što je nema u Srbiji, ne znači da smo zaštićeni. Protivnici nuklearne energije ukazuju i da je veliki problem skladištenje nuklearnog otpada. Međutim, to je rešeno još 2011. godine, kada je Klub sedam nuklearnih sila doneo odluku da su zemlje koje proizvode nuklearno gorivo dužne da ga, nakon što je zdravo odslužio svoj radni vek, kaže najavljen način unazad.

Poziv iz Beograda

Direktor JKP „Beogradske elektrane” Rade Basta je nedavno rekao da treba da ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji i razmotriti mogućnost privlačenja investicija za njihovu vrednost i tehnološku ocenu znanja po ovom pitanju sa velikom tehnološkom istragom.

– Pozivam sve velike američke i evropske energetske kompanije, kao i fondove koji su spremni da sa Srbijom strateški i investiciono uđu u jedan takav veliki projekat jer smatram da se može obezbediti potencijalno partnerstvo da se obezbedi dugoročna saradnja koja se može ostvariti potencijalnom partnerskom inicijativom. biti glavni izazov u narednim decenijama – naveo je Basta.

On je naveo da Srbija, kao jedna od zemalja jugoslovenske Evrope, ima dobar geostrateški položaj, koji treba da koristi u oblasti energetike kako bi se ostvarili strateški i nacionalni ciljevi razvoja.

Po njegovim rečima, električne energije u svetu sve će više nedostajati i to nije nikakva tajna. Tako, recimo, Elektroprivredi Srbije nedostaju 700 megavata instalirane snage godišnje, a uz razvoj industrije u budućnosti bi taj nedostatak mogao da raste i do 1,4 gigavata.

– U Evropskoj uniji se 42 posto električne energije proizvede iz termoelektrana, 26 odsto iz nuklearne energije, električna energija proizvedena iz vetra dostigla je 13 odsto, iz hidroelektrane je 12 odsto energije, a četiri struje. U Francuskoj se u nuklearnim elektranama proizvede čak 80 odsto električne energije koja se troši, a danska, koja je najveći proizvođač električne energije iz nego što je obnovio izvor energije iz godine, koji proizilazi iz godine u godinu dana kada se dogodi da se dogodi period koji se dogodio u periodu od pet dana. Belgije i Francuske. Dakle, sigurno je da proizvodnja struje iz nuklearnih elektrana ima budućnost – ističe Zdravković.

Međunarodna agencija za energetiku prognozirala je da će do 2050. godine potrošnja električne energije porasti za najmanje 60 odsto.

Izvor: dnevnik.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Remont Rafinerije Pančevo u završnoj fazi

Remont u Rafineriji nafte Pančevo je u završnoj fazi, a proizvodnja dizela je već uspostavljena čime su izbegnuti poremećaji na domaćem tržištu, rekla je ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović, tokom razgovora sa ambasadorom Rudije u Srbiji, Aleksandrom Boca-Harčenkom,...

Srbija: Za Expo se gradi nova elektroenergetska infrastruktura vredna 25 miliona evra

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i generalna direktorka Elektromreže Srbije (EMS) Jelena Matejić obišle su danas radove na izgradnji stubova za novi dvosistemski dalekovod u blizini budućeg tržnog centra Euroasia na Novom Beogradu, u okviru izgradnje prateće elektroenergetske infrastrukture...

Srbija: Strateški planovi EU oslanjaju se na srpski litijum

Strah od ekološke katastrofe koju bi mogla da donese eksploatacija litijuma, ponovo je oživljena među stanovnicima Srbije posle najave poslednje faze pregovora Evropske komisije (EK) i Srbije oko memoranduma o tzv. kritičnim sirovinama, Uprkos žestokom protivljenju javnosti u Srbiji iskopavanju litijuma, Maroš...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!