Trenutna situacija u Evropi, nedostatak energije i sve češće najave da neće biti dovoljno struje, pokrenula je priču u nekoliko zemalja Evropske unije o tome da se električna energija zelena energija proizvodi u proizvodnji koja se proizvodi i koriščenjem proizvoda. U tome prednjači Francuska, a pridružile su joj se još devet država EU:-Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska, Finska i Ruminija.
Po rečima stručnjaka za energetiku Miloša Zdravkovića, mnogo je razlog koji ide u prilog nukleranoj energiji – ekonomski, strateški, naučni, razvojni, ekološki.
– Nuklearna energija je najeftinija energija, postojanje nuklearnih elektrana dobra su stvar i za svet i za našu zemlju – kaže Zdravković. – Za razvoj čovečanstva neophodni su voda, hrana i energija, a budući da je fosilnih goriva sve manje, izvesno je da je budućnost u nuklearnoj energiji. Nuklearna energija je zelena energija i zadovoljava sve ekološke principe jer emisije CO2 iz reaktora nema, pa se savim sigurno može reći da je proizvodnja električne energije iz nuklearne energetske proizvodnje električne energije.
On ukazuje da u Srbiji postoji moratorijum na izgradnji nuklearnih elektrana i da bi se to promenilo poželjno je da ga parlament ukine.
– Eventualna izgradnja bila bi braunfild inevsticija koja bi koštala oko pet miliona evra, a kapacitet bi zadovoljio potrebe našeg zemljišta. Novac bi bio obezbeđen iz fondova onih koji proizvode nuklearne reaktore – kaže Zdravković.
On ukazuje i da u svetu ima između 440 i 480 nuklearnih reaktora, od kojih je najmanje trećina u Evropi. U Srbiji nuklearki nema, ali smo okruženi nuklearnim reaktorima i ima ih i u okruženju – u Bugarskom Kozloduju i Belanu, Černae vode u Rumuniji, Pakš u Mađarskoj, Krško u Mađarskoj, u Češkoj, u slovenačkoj, slovenačkoj, slovenačkoj. Nemačkoj…
– Proizvodnja u nuklearnim elektranama je bezbedna, ali su, naravno, akcije mogući, a budući da smo okruženi nuklearnim elektranama, to što je nema u Srbiji, ne znači da smo zaštićeni. Protivnici nuklearne energije ukazuju i da je veliki problem skladištenje nuklearnog otpada. Međutim, to je rešeno još 2011. godine, kada je Klub sedam nuklearnih sila doneo odluku da su zemlje koje proizvode nuklearno gorivo dužne da ga, nakon što je zdravo odslužio svoj radni vek, kaže najavljen način unazad.
Poziv iz Beograda
Direktor JKP „Beogradske elektrane” Rade Basta je nedavno rekao da treba da ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji i razmotriti mogućnost privlačenja investicija za njihovu vrednost i tehnološku ocenu znanja po ovom pitanju sa velikom tehnološkom istragom.
– Pozivam sve velike američke i evropske energetske kompanije, kao i fondove koji su spremni da sa Srbijom strateški i investiciono uđu u jedan takav veliki projekat jer smatram da se može obezbediti potencijalno partnerstvo da se obezbedi dugoročna saradnja koja se može ostvariti potencijalnom partnerskom inicijativom. biti glavni izazov u narednim decenijama – naveo je Basta.
On je naveo da Srbija, kao jedna od zemalja jugoslovenske Evrope, ima dobar geostrateški položaj, koji treba da koristi u oblasti energetike kako bi se ostvarili strateški i nacionalni ciljevi razvoja.
Po njegovim rečima, električne energije u svetu sve će više nedostajati i to nije nikakva tajna. Tako, recimo, Elektroprivredi Srbije nedostaju 700 megavata instalirane snage godišnje, a uz razvoj industrije u budućnosti bi taj nedostatak mogao da raste i do 1,4 gigavata.
– U Evropskoj uniji se 42 posto električne energije proizvede iz termoelektrana, 26 odsto iz nuklearne energije, električna energija proizvedena iz vetra dostigla je 13 odsto, iz hidroelektrane je 12 odsto energije, a četiri struje. U Francuskoj se u nuklearnim elektranama proizvede čak 80 odsto električne energije koja se troši, a danska, koja je najveći proizvođač električne energije iz nego što je obnovio izvor energije iz godine, koji proizilazi iz godine u godinu dana kada se dogodi da se dogodi period koji se dogodio u periodu od pet dana. Belgije i Francuske. Dakle, sigurno je da proizvodnja struje iz nuklearnih elektrana ima budućnost – ističe Zdravković.
Međunarodna agencija za energetiku prognozirala je da će do 2050. godine potrošnja električne energije porasti za najmanje 60 odsto.
Izvor: dnevnik.rs
