Evropska komisija odobrila 8,44 miliona evra bespovratne pomoći za rekonstrukciju reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica i izradu Studije izvodljivosti sa Procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralno-balkanskog koridora, saopštilo je ministarstvo rudarstva i energetike.
Sredstva su obezbeđena posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i biće iskorišćena za finansiranje rekonstrukcije HE Bistrica i izradu Studije izvodljivosti sa Procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralno-balkanskog koridora. Korisnici sredstava su Elektriprivreda Srbije (7.722.671 evra) i Elektromreže Srbije (724,482 evra) .
Realizacija ovih projekata doprineće povećanju proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, kao i prenosnih kapaciteta povezivanjem Srbije sa istočnim i zapadnim susedima čime postajemo značajno energetsko čvorište evropskog elektroenergetskog sistema. Skoro jedna trećina od ukupno odobrenih sredstava namenjena je za projekte u oblasti energetike.
Procenjena ukupna vrednost investicije iznosi 36,1 milion evra.
Sigurnost snabdevanja
„Zamenom opreme na HE Bistrica, koja je izgrađena pre više od 60 godina, produžiće se njen životni vek što će doprineti sigurnosti snabdevanja, povećanju udela proizvodnje iz OIE, kao i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Za ovaj projekat urađena je projektno-tehnička i prostorna dokumentacija i pribavljene su dozvole za izgradnju, a početak radova planiran je u drugoj polovini naredne godine“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubrava Đedović.
Izrada Studije izvodljivosti za projekat Centralno-balkanskog koridora sa Procenom uticaja na životnu sredinu podrazumeva izgradnju novog dalekovoda koji bi povezao centralnu Srbiju sa regionom Kostolca, a u drugoj fazi povezivanje Srbije i Bugarske novim 400 kilovata (kW) dalekovodom i izgradnju novih dalekovoda koji bi povezali istočnu i zapadnu Srbiju. Centralno-balkanski koridor, čija je procenjena investiciona vrednost oko 195 miliona evra, uključen je u Panevropski plan razvoja prenosnog sistema 2022. Evropske asocijacije operatora prenosnih sistema (ENTSO-E).
Zašto je važna Bistrica
RHE Bistrica trebala bi da ima četiri agregata nominalne snage 157,1 MW i maksimalne snaga pumpe 167,9 MW. Idejni projekat potiče iz 1981. godine uradio je Energoprojekt-Hidroinženjering iz Beograda, dok se sa planiranjem počelo pre oko pola veka.
Izgradnjom RHE Bistrica, dobija se fleksibilan elektroenergetski proizvodni kapacitet u centru elektroenergetskog sistema regiona.
Osim sopstvene akumulacije, RHE Bistrica, ima mogućnost da koristi i dodatni vodni potencijal iz akumulacija Uvačkog, Zlatarskog i Radoinjskog jezera i tako poboljša korišćenje kaskade Drinsko-Limskih elektrana.
Ta razliku do običnih, reverzibilne hidroelektrane mogu da skladište energiju. One proizvode vršnu energiju i snagu za pokrivanje maksimalne potrošnje u toku dana, što je najskuplja energija na tržištu, zatim se mogu koristiti kao skladišta za energiju ili baterije tako što se energija koristi za pumpanje vode iz donje u gornju akumulaciju.
Reverzibilna hidroelekrana ima dva skladišta vodene mase: gornju akumulacija koja ima istu ulogu kao akumulaciono jezero kod klasičnih hidroelektrana i donju akumulaciju – vodu koja izlazi iz hidroelektrane prelazi u drugo, donje akumulaciono jezero i ne vraća se u osnovni tok reke.
U Srbiji postoji još jedna RHE a to je Bajina Bašta. Trenutno najveća RHE na svetu je „Brana tri klisure“ u Kini kapaciteta 22.500 megavata (MW).
