Čini se da je EPS svestan zahteva i potreba u oblasti klimatskih promena, te da će se već u bliskoj budućnosti videti i rezultati i investicije koji vode smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte
U Srbiji je došlo do velikih promena u klimatskim ekstremima koji su odgovorni za pojavu suša i poplava. Samo poplave u 2014. ugrozile su 22 odsto stanovništva i prouzrokovale štetu veću od 1,7 milijardi evra. Srbija bi do kraja 2018. godine trebalo da dobije strategiju i akcioni plan borbe protiv klimatskih promena, rekla je za „EPS Energiju“ Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Šta pokazuju poslednje analize i istraživanja o klimatskim promenama na području Srbije? Koliki je uticaj tih promena na životnu sredinu i zdravlje ljudi?
Tokom perioda od 1960. do 2012. godine u Srbiji je srednja dnevna temperatura porasla u proseku za 0,3 stepena Celzijusa po dekadi. Trend porasta je najizraženiji za period jun-avgust i iznosi 0,57 stepeni Celzijusa po dekadi. Ukupno osam od 10 najtoplijih godina u ovom periodu bilo je posle 2000. godine.
Procene su da se na teritoriji Srbije može očekivati porast temperature od 0,5 do 1,5 stepeni Celzijusa do 2030. godine, odnosno od četiri do 4,3 stepena Celzijusa do kraja veka. Trendove padavina teško je odrediti, ali scenarija ukazuju da će se znatno smanjiti do kraja veka.
Koliku je štetu Srbija pretrpela zbog klimatskih promena?
Procene pokazuju da su suše 2000, 2003, 2007. i 2012. godine izazvale materijalne štete veće od 3,5 milijardi evra. Poplave u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, ugrozile su živote, zdravlje i imovinu više od 1,6 miliona ljudi u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Procenjuje se da je posle poplava 125.000 stanovnika palo ispod granice siromaštva, što je rezultiralo porastom siromaštva od gotovo sedam odsto. Procene pokazuju i da su materijalne štete nastale kao posledica šumskih požara u periodu 2000-2009. veće od 300 miliona evra. Najugroženiji su poljoprivreda, vodni resursi i šume, ali treba imati u vidu i indirektne uticaje ovih sektora na druge sektore, kao što je, između ostalog i sektor energetike. Prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i primena mera koje će smanjiti negativne posledice nužni su i predstavljaju mogući način pretvaranja gubitaka u koristi za privredu i stanovništvo.
Koje ciljeve je Srbija postavila i kakve obaveze preuzela da bi se smanjili faktori koji izazivaju klimatske promene?
U skladu sa zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime, Srbija je postavila cilj da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto u 2030. godini u odnosu na nivo emisija u 1990. godini. Ciljana, kao i referentna godina uzete su kako bismo bili kompatibilni sa pozicijama u EU. Srbija je cilj smanjenja emisija gasova odredila na osnovu nacionalnih strategija u sektoru energetike, industrije, saobraćaja, poljoprivrede i otpada, a predviđene su i mere, pre svega za povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora energije. Pariski sporazum predviđa reviziju dostavljenih ciljeva svih članica konvencije i Srbija će to uraditi kroz strategiju borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom.
Koliko će koštati primena tih mera i na koji način će se finansirati? Šta u okviru tih obaveza mora da uradi energetski sektor?
Strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom do detalja će ispitati mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte na način usklađen sa zahtevima EU dokumenata (paketa za klimu i energiju do 2020, okvira za klimu do 2030. i mape puta do 2050. godine). Definisaće i potrebne infrastrukturne „zahvate“ po sektorima i odgovorne za njihovu realizaciju, kao i potrebna finansijska sredstva i izvore iz kojih ih je moguće obezbediti. Izrada ove strategije trebalo bi da počne do kraja 2016. godine i da traje dve godine.
Kako „Elektroprivreda Srbije“ napreduje u ispunjavanju svojih obaveza?
Sa aspekta klimatskih promena još ne postoji zakonodavstvo koje se odnosi konkretno na „Elektroprivredu Srbije“. Zakonom o sistemu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, čijem se usvajanju nadamo do kraja 2016, uvešće se obaveza monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte na godišnjem nivou, između ostalih, i za postrojenja EPS-a. Ova obaveza potiče iz Direktive EU o sistemu trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte i ona ne bi trebalo da predstavlja preveliki zahtev za sistem kao što je EPS. Naročito ne u finansijskom smislu, ali će svakako zahtevati unapređenja u organizaciji.
Delovi direktive koji se odnose na samu trgovinu i za koje će početak primene biti određen tokom pregovora o članstvu Srbije u EU zahtevaće znatna unapređenja u postrojenjima. To je pre svega povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji i distribuciji, što je i deo planova razvoja samog EPS-a.
Zakon će obezbediti kako državi tako i samom EPS-u jasnu sliku o trenutnom stanju emisija, a kako bi se planovi razvoja i investicija u EPS-u prilagodili smanjenju emisija na isplativ i održiv način koji istovremeno obezbeđuje energetsku stabilnost.
Kako ocenjujete dosadašnja ulaganja i rezultate EPS-a?
Pošto još ne postoji zakonodavstvo u oblasti klimatskih promena koje se odnosi konkretno na „Elektroprivredu Srbije“, nije moguće oceniti dosadašnja ulaganja i rezultate. U dosadašnjoj saradnji i tokom pripreme zakona čini se da je EPS svestan zahteva i potreba u oblasti klimatskih promena, te da će se već u bliskoj budućnosti videti i rezultati i investicije koje vode smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte.
Šta će biti sledeći koraci?
Planovi ministarstva u oblasti klimatskih promena pre svega su okrenuti ka Zakonu o sistemu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Primenom ovog zakona omogućiće se dalje detaljnije planiranje investicija, pa i povećanje energetske efikasnosti u skladu sa zahtevima Direktive EU o sistemu trgovine emisijama gasova s efektom staklene bašte. Ministarstvo je svesno značaja partnerstva ne samo sa EPS-om već i ostalim industrijskim postrojenjima, kako bi se ove aktivnosti realizovale na održiv i isplativ način za sve zainteresovane strane.
Verujem da dalji put razvoja ekonomije Srbije treba da prati povećanje energetske efikasnosti, udela obnovljivih izvora energije, unapređenja praksi i smanjenja pritiska na prirodne resurse, što istovremeno vodi i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a nakon sporazuma iz Pariza, i povećanju konkurentnosti.
Koji su glavni izazovi s kojima će se Srbija suočiti u borbi protiv klimatskih promena?
Pored smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte, smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima, a uzimajući u obzir štete koje su nastale kao posledica promene klime poslednjih decenija, svakako je jedan od velikih izazova za Srbiju.
Šta je Pariski klimatski sporazum promenio u odnosu prema klimatskim promenama?
Sporazum iz Pariza, nakon pregovora od gotovo 10 godina i Konferencije u Kopenhagenu održane 2009. godine koja nije uspela da dovede do sporazuma, svedoči o promeni odnosa i prepoznavanju značaja problema promena klime na globalnom nivou, odnosno potrebe njegovog hitnog i efikasnog rešavanja. Pored brige za buduće generacije, odnosno za samo stanje klimatskog sistema na Zemlji, koja je svakako primarni cilj, postizanje sporazuma u Parizu svakako je i rezultat prepoznavanja potrebe za daljim ekonomskim razvojem koji je znatno narušen poslednjih godina svetskom ekonomskom krizom i sve učestalijim elementarnim nepogodama širom sveta. Ovi parametri dodatno su argumentovali potrebu za novim tehnologijama, praksama i proizvodima, među kojima su od velikog značaja one koje vode smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte, ali i efikasnijem prilagođavanju izmenjenim klimatskim uslovima. Istovremeno, ovo se može posmatrati i kao dopunska garancija za sprovođenje sporazuma.
Takse na CO2
Taksa na emisiju CO2 može biti jedna od potencijalnih mera pripreme za ulazak u trgovinu emisijama gasova s efektom staklene bašte, kao jedinog mehanizma koji EU prepoznaje u oblasti klimatskih promena za sektor energetike i industrije. Određene preliminarne procene su rađene, ali je potrebna detaljna analiza koja zavisi i od pregovora sa Evropskom komisijom kako bi se došlo do finalnih procena opravdanosti i svrsishodnosti ovakvih taksi, što svakako nije moguće u kratkom vremenskom periodu. Za sada fokus industrijskih i energetskih postrojenja svakako treba da bude na pripremi za sprovođenje monitoringa, izveštavanju i verifikaciji gasova s efektom staklene bašte.
Izvor; EPS Energija
