Proširenje Južnog gasnog koridora i dalje je na čekanju jer evropski kupci nisu obezbedili dovoljno dugoročnih ugovora o preuzimanju gasa niti finansiranja, što ograničava mogućnost značajnijeg povećanja isporuka kaspijskog gasa u jugoistočnu Evropu.
Kompanija SOCAR saopštila je da konačna investiciona odluka još nije doneta.
Prema jednom od scenarija proširenja, kapacitet TAP gasovoda bio bi povećan sa 10,5 na 23,3 milijarde kubnih metara godišnje, TANAP-a sa 16,2 na 31,7 milijardi kubnih metara, dok bi kapacitet Južnokavkaskog gasovoda porastao sa 24 na 33,6 milijardi kubnih metara godišnje.
Azerbejdžan procenjuje da bi izgradnja proširene infrastrukture trajala oko pet godina nakon obezbeđivanja komercijalnih obaveza.
Ograničenje je sve više komercijalne, a ne tehničke prirode.
Tržišta jugoistočne Evrope, uključujući Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Srbiju, Mađarsku, Hrvatsku i Severnu Makedoniju, aktivno traže diverzifikovane izvore gasa.
Međutim, proširenje gasovoda zahteva dugoročne ugovore koji bi mogli da podrže investicije vredne više milijardi evra.
To stvara određenu napetost sa politikom Evropske unije.
Kupci žele dodatne količine gasa koji nije ruskog porekla, ali mogu biti nevoljni da potpisuju veoma dugoročne ugovore dok evropska politika istovremeno podstiče smanjenje potrošnje fosilnih goriva.
Bez takvih obaveza, Azerbejdžan ima malo podsticaja da ulaže u značajno veće izvozne kapacitete.
Zastoj je važan za jugoistočnu Evropu jer je region već izgradio veliki deo interkonekcija potrebnih za prijem dodatnih količina kaspijskog gasa.
Fizički pristup gasu poboljšava se brže nego ponuda iz proizvodnih izvora.
Naredna faza diverzifikacije stoga će manje zavisiti od izgradnje novih gasovoda na Balkanu, a više od toga da li su evropski kupci spremni da garantuju potražnju za gasom koji bi tim gasovodima trebalo da bude transportovan.
