Tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi počinje da razvija drugi komercijalni sloj, u kojem vredna roba više nije samo megavat-čas, već i sposobnost da se promeni gde, kada i na koji način se električna energija troši ili proizvodi.
Nedavna regulatorna i tehnička dostignuća u Evropi ukazuju na tržište koje se sve više zasniva na agregatorima, upravljanju potrošnjom, peer-to-peer trgovini, punjenju električnih vozila, energetskim zajednicama i digitalno kontrolisanim distribuiranim resursima.
Za jugoistočnu Evropu, to bi postepeno moglo da promeni ekonomsku logiku tržišta električne energije, koja su tradicionalno bila zasnovana na velikim elektranama, veleprodajnoj trgovini i prenosnim kapacitetima.
Dva razvoja događaja u septembru ilustruju ovaj pomak.
Regulator evropske energetike ACER revidirao je okvire koji uređuju evropske platforme za balansiranje MARI i PICASSO, uvodeći alternativne načine kvalifikacije sa ciljem da se manjim pružaocima fleksibilnosti olakša učešće.
Istovremeno, slovenački distributer Elektro Ljubljana predstavio je novi evropski okvir za procenu uticaja peer-to-peer trgovine električnom energijom na distributivne mreže, čime se lokalna razmena električne energije približava fazi u kojoj može da bude merljiva i uključena u upravljanje mrežom.
Posmatrano odvojeno, ove mere deluju tehnički.
Zajedno, međutim, ukazuju na značajniju strukturnu promenu: hiljade manjih elektroenergetskih resursa mogle bi sve više da budu objedinjene u komercijalno korisne portfolije.
Od proizvođača do agregatora
Evropska balansna tržišta istorijski su bila projektovana oko elektrana sposobnih da povećaju ili smanje proizvodnju kada sistemskim operatorima zatreba dodatna fleksibilnost.
Hidroelektrane, termoelektrane i, sve više, veliki baterijski sistemi dominirali su ovom ulogom.
Ali elektroenergetski sistemi danas akumuliraju milione manjih fleksibilnih resursa.
Fabrike mogu privremeno da promene raspored proizvodnje. Rashladni sistemi mogu da pomere potrošnju bez uticaja na temperaturu. Komercijalni objekti mogu da prilagođavaju grejanje i hlađenje. Električna vozila mogu da odlože punjenje. Industrijski kotlovi mogu da reaguju na cene električne energije. Distribuirani proizvođači mogu da menjaju količinu energije koju predaju mreži.
Pojedinačno, ovi resursi su uglavnom premali da bi imali značajniju ulogu na veleprodajnim balansnim tržištima.
Kada se digitalno objedine, mogu da funkcionišu kao virtuelna elektrana.
Tu najnovije promene ACER-a na balansnim tržištima dobijaju komercijalni značaj.
Revidirani okvir uvodi tradicionalna testiranja aktivacije, ali i naknadnu verifikaciju i ubrzanu kvalifikaciju, čime operatorima prenosnog sistema daje dodatne načine da utvrde da li pružaoci balansnih usluga mogu pouzdano da isporuče obećanu fleksibilnost.
Cilj je, između ostalog, da procedure kvalifikacije, prvobitno osmišljene za klasične proizvođače, ne postanu nesrazmerna prepreka za manje učesnike.
To bi moglo da ukloni jednu od manje vidljivih prepreka sa kojima se suočavaju kompanije koje se bave agregacijom.
Kompanija koja kontroliše 10 MW u jednoj elektrani relativno se jednostavno testira. Agregator koji istu snagu kontroliše kroz stotine fabrika, komercijalnih potrošača, EV punjača ili distribuiranih proizvođača suočava se sa potpuno drugačijim tehničkim i administrativnim izazovima.
Niži pragovi za kvalifikaciju stoga bi mogli da povećaju broj resursa sposobnih da ostvaruju prihode na balansnim tržištima.
Za tržišta električne energije u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji, prilika nije samo u većem učešću na evropskim balansnim platformama.
Radi se o stvaranju potpuno nove posredničke industrije.
Fleksibilnost električne energije postaje usluga
Agregatori ne moraju nužno da poseduju resurse kojima upravljaju.
Njihov posao je da ih koordiniraju.
Softver prati cene električne energije, potrebe za balansiranjem, ograničenja mreže i uslove rada korisnika, a zatim odlučuje kada pojedinačni resursi treba da povećaju ili smanje potrošnju ili proizvodnju.
Fabrika bi tako mogla da ostvaruje prihod na tržištu električne energije, a da pritom ne postane trgovac električnom energijom.
Agregator može da identifikuje kratke periode kada deo potrošnje fabrike može da bude smanjen, da tu fleksibilnost objedini sa desetinama drugih industrijskih lokacija i da tako formirani portfolio ponudi na balansnom tržištu.
Korisnik dobija deo prihoda, dok agregator upravlja prognoziranjem, dispečiranjem, učešćem na tržištu i obračunom.
Isti model bi vremenom mogao da se proširi na supermarkete, skladišta, vodovodne sisteme, telekomunikacionu infrastrukturu i komercijalne objekte.
Električna vozila mogla bi da budu posebno važna.
Flota od nekoliko hiljada vozila predstavlja značajno opterećenje za elektroenergetski sistem, ali većina vozila ne mora neprekidno da se puni.
Softver za upravljanje punjenjem može da odluči da li vozilo treba odmah da počne sa punjenjem ili nekoliko sati kasnije, pod uslovom da bude dovoljno napunjeno kada je potrebno.
Ta razlika u vremenu predstavlja fleksibilnost.
Kada se objedini, ona potencijalno postaje tržišno vredna.
Distributivna mreža postaje deo tržišta
Drugi razvoj događa se na nižem nivou elektroenergetskog sistema.
Tradicionalna veleprodajna tržišta električne energije uglavnom određuju vrednost energije prema vremenu i tržišnoj zoni.
Ali sa rastom distribuirane proizvodnje, lokacija unutar distributivne mreže postaje sve važnija.
Dva identična megavat-časa mogu imati različitu sistemsku vrednost ako se jedan proizvede iza preopterećenog transformatora, dok se drugi proizvodi tamo gde mreža ima slobodan kapacitet.
Peer-to-peer trgovina električnom energijom i energetske zajednice posebno jasno pokazuju ovaj problem.
Domaćinstvo ili kompanija može finansijski da proda lokalno proizvedenu električnu energiju drugom učesniku, ali se ta transakcija i dalje oslanja na fizičku distributivnu infrastrukturu.
Ako veliki broj učesnika istovremeno predaje energiju u mrežu, napon može da poraste, dok lokalni vodovi ili transformatori mogu postati ograničenje.
Nasuprot tome, lokalna potrošnja usklađena sa lokalnom proizvodnjom može smanjiti količinu električne energije koja prolazi kroz više nivoe mreže.
Novi okvir CWA 50784:2026, koji je predstavio Elektro Ljubljana, upravo se bavi ovim pitanjem.
On pruža metodologiju za procenu peer-to-peer transakcija električne energije kroz razmenu podataka, interoperabilnost, vidljivost mreže i merljive pokazatelje učinka.
To je važno jer energetske zajednice pomera dalje od jednostavnog koncepta deljenja solarne energije između učesnika.
Sledeća faza je trgovina električnom energijom koja uzima u obzir stanje mreže.
Lokalna električna energija dobija vrednost lokacije
Razvijeno lokalno tržište električne energije moglo bi vremenom da šalje učesnicima signale koji odražavaju i veleprodajne cene električne energije i lokalne uslove u mreži.
Zamislimo komercijalnu zonu sa solarnim panelima na krovovima, EV punjačima, toplotnim pumpama i nekoliko velikih potrošača električne energije.
Tokom perioda snažne solarne proizvodnje, lokalnoj mreži može koristiti ako flote električnih vozila povećaju punjenje ili komercijalni objekti pomere potrošnju sistema za hlađenje u te sate.
Umesto ograničavanja proizvodnje ili izgradnje nove mrežne infrastrukture, operator distributivne mreže mogao bi da nabavlja lokalnu fleksibilnost.
Agregator bi koordinirao resurse koji učestvuju.
Energetska zajednica bi obezbeđivala lokalnu proizvodnju.
Pametna brojila bi obezbeđivala verifikovane podatke o potrošnji i proizvodnji.
Softver bi određivao optimalan odgovor.
Tržište električne energije bi tako praktično dobilo još jedan sloj ispod tradicionalne veleprodajne trgovine.
To stvara mogućnosti za lokalna tržišta fleksibilnosti, na kojima operatori distributivnih sistema mogu da nabavljaju fleksibilnost za rešavanje zagušenja ili podršku naponu od resursa koji se nalaze u određenim delovima mreže.
Nekoliko evropskih zemalja već eksperimentiše sa takvim modelima.
Za jugoistočnu Evropu, gde će distributivni sistemi morati da prihvate sve veće količine distribuirane solarne energije, punjenja električnih vozila i elektrifikacije grejanja, ovaj koncept mogao bi da postane posebno značajan.
Pametna brojila postaju komercijalna infrastruktura
Ova tranzicija menja i ekonomsku ulogu pametnih brojila.
Komunalne kompanije programe uvođenja pametnih brojila često predstavljaju prvenstveno kao unapređenje obračuna, daljinskog očitavanja i upravljanja mrežom.
Njihova veća vrednost mogla bi, međutim, da se nalazi drugde.
Podaci o potrošnji visoke učestalosti omogućavaju snabdevačima i agregatorima da razumeju kada korisnici mogu da pruže fleksibilnost.
Klasičan račun za električnu energiju meri potrošnju.
Platforma za fleksibilnost postavlja drugačije pitanje: koliki deo te potrošnje mogao je da se odvija u nekom drugom trenutku?
Ta razlika postaje komercijalno vredna.
Pametna brojila stoga mogu da podrže dinamičke tarife, automatizovano upravljanje potrošnjom, peer-to-peer obračun, energetske zajednice i lokalna tržišta fleksibilnosti.
Time nastaje još jedna nova poslovna kategorija zasnovana na upravljanju podacima sa brojila.
Kompanije sposobne da obrađuju milione podataka o potrošnji, prognoziraju ponašanje i te informacije pretvaraju u naloge za upravljanje mogle bi da zauzmu strateški važnu poziciju između potrošača, snabdevača, agregatora i operatora mreže.
Dinamičke tarife zahtevaju pametniju optimizaciju
Dinamičke tarife predstavljaju još jedan element sistema koji se razvija.
One omogućavaju potrošačima da reaguju na tržišne cene električne energije umesto da tokom celog dana plaćaju istu cenu.
Ali optimizacija zasnovana samo na ceni stvara nove rizike.
Ako hiljade električnih vozila dobiju isti signal da je električna energija jeftina u 2 sata ujutru, sva bi mogla istovremeno da počnu sa punjenjem.
Novi vrh potrošnje mogao bi jednostavno da zameni prethodni.
Napredniji model zato kombinuje više signala.
Platforma za upravljanje flotom mogla bi da uzme u obzir veleprodajnu cenu električne energije, lokalno zagušenje mreže, naknade za distribuciju, mogućnosti na balansnom tržištu i vreme do kojeg svako vozilo mora biti napunjeno.
Problem optimizacije više nije jednostavno pitanje:
Kada je električna energija najjeftinija?
Postaje pitanje:
Kada i gde je potrošnja električne energije najvrednija za ceo sistem?
Ta razlika definiše ekonomiju fleksibilnosti koja se razvija.
Jugoistočna Evropa ima značajan neiskorišćeni potencijal fleksibilnosti
Region ima nekoliko karakteristika koje bi ova tržišta mogle da učine komercijalno značajnim.
Elektroenergetski sistemi širom jugoistočne Evrope obuhvataju velike industrijske potrošače, sisteme daljinskog grejanja, vodovodne kompanije, komercijalne rashladne sisteme, turističku infrastrukturu i sve veće portfolije EV punjača.
Mnogi od tih potrošača imaju određeni stepen fleksibilnosti.
Zemlje se takođe suočavaju sa rastućim troškovima jačanja mreže i integracije distribuiranih obnovljivih izvora energije.
Korišćenje fleksibilnosti ne može da eliminiše potrebu za ulaganjima u mrežu.
Ali može da promeni kada i gde su ta ulaganja potrebna.
Transformator koji je ograničen samo nekoliko desetina sati godišnje možda neće odmah zahtevati zamenu ako se potrošnja tokom tih perioda može pomeriti.
Slično tome, distributivna mreža koja se suočava sa zagušenjem zbog solarne proizvodnje u podnevnim satima mogla bi imati više koristi od fleksibilne lokalne potrošnje nego od dodatne mrežne infrastrukture.
Ekonomska računica se zato pomera sa izgradnje kapaciteta za svaki mogući vrh potrošnje ka kombinovanju infrastrukture sa digitalno upravljanom fleksibilnošću.
Novi lanac vrednosti na tržištu električne energije
Tržište koje se razvija moglo bi da stvori lanac vrednosti značajno drugačiji od tradicionalnog modela elektroenergetike.
Proizvođači će i dalje prodavati električnu energiju.
Trgovci će i dalje upravljati pozicijama na veleprodajnom tržištu.
Operatori mreža će i dalje održavati infrastrukturu.
Ali druga grupa kompanija sve više će monetizovati fleksibilnost, informacije i koordinaciju.
Agregatori će objedinjavati distribuirane resurse.
Softverske kompanije će optimizovati potrošnju.
Energetske zajednice će organizovati lokalnu proizvodnju i potrošnju.
EV platforme će upravljati punjenjem.
Sistemi pametnih brojila obezbeđivaće podatke za obračun.
Operatori distributivnih sistema mogli bi da nabavljaju lokalnu fleksibilnost.
A industrijski potrošači mogli bi da postanu učesnici na tržištu električne energije bez promene svoje osnovne delatnosti.
To je već vidljivo u regulatornoj arhitekturi koja se razvija.
Reforme ACER-a na balansnim tržištima bave se načinom na koji manji distribuirani resursi mogu da učestvuju na evropskim balansnim tržištima.
Rad Slovenije na peer-to-peer trgovini električnom energijom bavi se načinom na koji distribuirane transakcije utiču na fizičke distributivne mreže.
Sledeći korak je povezivanje ova dva sveta.
Potrošač električne energije bi u budućnosti mogao da pruža fleksibilnost lokalno operatoru distributivne mreže, nacionalno preko agregatora i indirektno evropskim balansnim tržištima.
Isti fizički resurs tako bi mogao da generiše više oblika vrednosti.
Ključno pitanje biće kako izbeći dvostruko računanje i odrediti koje tržište ima prioritet kada više učesnika želi pristup istoj fleksibilnosti.
Za to će biti potrebni novi ugovorni odnosi, sistemi merenja i tržišna pravila.
Ali upravo ti izazovi predstavljaju i nove komercijalne mogućnosti.
Tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi zato ulazi u fazu u kojoj investicione mogućnosti neće biti ograničene samo na novu vetroelektranu, solarnu elektranu, bateriju ili dalekovod.
Sve veći deo vrednosti dolaziće iz digitalnog sloja koji povezuje resurse već priključene na sistem.
Budući lideri na tržištu električne energije u regionu možda neće nužno posedovati najveće proizvodne kapacitete.
Njihova prednost može biti u softveru koji odlučuje kada hiljade drugih resursa troše, proizvode ili prestaju da troše električnu energiju.
