Strucni rad o analizi lokacije I uklapanju Termoelektrane „Ugljevik III” 2x300MW u elektroenergetski sistem Republike Srpske, koji su uradili Zdravko N. Milovanović, Darko Knežević, Aleksandar Milašinović i Jovan Škundrić sa Mašinskog fakulteta u Banjaluci i Svetlana Dumonjić Milovanović iz banjalučke kompanije „Partner inženjering”, vođeni su zahtevom za što povoljnijom funkcionalnošću tehnološkog procesa.
Autori, nakon uvodnog dela o projektovanju i izgradnji termoeneregetskog postrojenja i prikaza kriterijuma za izbor lokacije, analiziraju prostor predviđen za izgradnju „Ugljevika III”, nastavka energetskog kompleksa „Ugljevik I” i „Ugljevik II”. Planirana je izgradnja glavnog postrojenja termoelektrane, deopnije uglja, skladišta goriva i gasa i upravne zgrade. „Ugljevik III” za svoj pogon koristi fosilno gorivo (ugljevički mrki ugalj). Dobijena unutrašnja energija goriva u tehnološkom procesu sagorevanja pretvara se najvećim delom u električnu energiju, a manjim u energiju toplote.
Planiran prostor za izgradnju nove termoelektrane obuhvata površinu od oko 30 hektara, bez većih domaćinstava koje bi trebalo izmestiti. Saobraćajna povezanost prostora nije narušena, dok okolni prostor ostaje nepromenjen. Analizirajući makrolokaciju, autori su dali i pregled osnovnih odlika reljefa, klime, vodotokova, flore i faune, kao i demografskih karakteristika.
Do pojave negativnih posledica I vecih obima razdvajanja celina ne bi trebalo da dodje reealizacijom planiranih sadržaja. „Ugljevik III” će pozitivno uticati na prostorni i urbanistički razvoj područja, uz omogućavanje značajnijeg infrastrukturnog razvoja šireg područja Ugljevika i Bijeljine. Projekat će uticati na stabilizaciju na tržištu rada i u građevinskom sektoru, što će stvoriti uslove za veće stope privrednog rasta.
U preliminarnoj oceni podobnosti lokacije napominje se da na osnovu trenutnog stanja Republika Srpska i Bosna i Hercegovina imaju višak izgrađenih kapaciteta, koji mogu davati veću proizvodnju od potrebne potrošnje električne energije. Formiranjem zajedničkog tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi otvara se mogućnost plasmana svih viškova energije, pod uslovom da izdrže tehničko-ekonomsku i ekološku konkurenciju. Kako samo Bugarska i Rumunija imaju viškove električne energije, plasman energije iz Ugljevika može se tražiti u okviru zemalja Jugoistočne Evrope.
S obzirom na lokaciju I snagu elektrane, TE „Ugljevik III” instalisane snage 2x300MW I njeno uklapanje u elektroenergetski sistem Bosne i Hercegovine, moguće je izvršiti jedino u postojećoj TS400/110kV Ugljevik na 400kV naponu, tj. 400kV postrojenju.
