Dok Nemačka godišnje proizvede oko 80 odsto ukupne svetske struje iz vetra, Srbija je jedina država u Evropi, koja nema vetropark i dosad nije proizvela ni jedan zeleni vat. Iako u našoj zemlji ima čak 12 izdatih dozvola za izgradnju tzv. farmi vetrova, devet investitora je već odustalo od izgradnje, zbog spore i nedefinisane zakonske regulative. Zašto je to tako i zašto u Srbiji ni jedna sijalica još ne svetli „zelenom“ bojom, pitanje je na koje se godinama traži odgovor.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva energetike, južni Banat ima potencijal da proizvede čak 84 odsto ekološke energije u našoj zemlji, jer vetar u tom kraju duva 200 dana u godini. Ipak, i pored interesovanja brojnih investitora, na tom području se, zasad, nije otišlo dalje od dobijanja građevinske dozvole.
– Ukoliko ne bude nikakvih smetnji, u drugoj polovini sledeće godine moralo bi konačno da se desi da i Srbija dobije zelene kilovate – kaže Branislav Matić, direktor firme „Energowind“, sa sedištem u Vršcu, koja je najdalje otišla kada je o dozvolama reč.
„Energowind“ planira da u opštini Plandište podigne 50 vetrogeneratora ukupne jačine 102 megavata, što je dovoljno za snabdevanje strujom pet gradova veličine Vršca.
– Dosad smo u Srbiju uneli četiri miliona evra stranog kapitala. Najveći deo tog novca otišao je u državnu kasu, za razne dozvole i takse, dok smo od ostatka isplatili vlasnike svih parcela, i to za zakup na 25 godina. Izgradnja vetroparka, trafo-stanice, putne mreže i kabliranje koštaće nas od 150 do 200 miliona evra – predočava Matić i dodaje da će sledeći ovakav projekat „Energowind“ realizovati u Alibunaru.
Prema najavama iz vršačke lokalne samouprave, prvi vetrogeneratori u toj opštini bi trebalo da budu postavljeni već ove jeseni u okolini sela Zagajica. Investitor je firma Miodraga Kostića „MK Fintel“, dok još tri investitora čekaju da dobiju sve potrebne dozvole.
– Reč je o dva mala vetrogeneratora, tzv. pikolinama, koji će biti povezani na trafo-stanicu Vršac 1 – objašnjava Jovan Kolar, član Opštinskog veća za ruralni razvoj.
Kolar ističe da je jedan od najvećih razloga što Srbija još nema vetroparkove, komplikovana birokratija i činjenica da se naša zemlja prvi put srela sa ovim projektom.
– U osnovi, ove investicije je kočila zakonska regulativa, prenosni sistemi zelene struje, ali i cena električne energije – dodaje Kolar.
Izvor: Novosti
