Srbija je poslednja država u regionu koja je započela proces korporativizacije svoje elektroenergetske kompanije. Naime, nacionalne elektroenergetske kompanije Hrvatske i Crne Gore, HEP i EPCG, prošle su već kroz organizacione promene koje trenutno sprovodi EPS
Usvajanjem svih neophodnih dokumenata konačno je otvoren proces korporativizacije Elektroprivrede Srbije. Praktično, započelo je uvođenje jedinstvenog upravljanja poslovnim procesima i procedurama na nivou sistema EPS-a.
Prema doskorašnjem načinu organizovanja, Elektroprivreda Srbije kao sistem nije imala ovlašćenja da organizuje rad unutar svojih zavisnih društava. Privredna društva koja su funkcionisala pod njenim okriljem praktično su bila organizovana prema svojim osnivačkim aktima koja nisu poznavala EPS kao celinu, već su ih definisali kao nezavisne privredne subjekte.
Iz Elektroprivrede Srbije je odlukom Vlade još 2005. godine izdvojeno upravljanje prenosnim sistemima i osnovano javno preduzeće za prenos električne energije -Elektromreža Srbije (EMS).
S druge strane, u skladu sa Zakonom o energetici, Elektroprivreda Srbije je 1. jula 2013. godine osnovala privredno društvo EPS Snabdevanje, čime su razdvojeni poslovi snabdevanja i distribucije električne energije. Taj potez bio je neophodan za sprovođenje druge faze liberalizacije tržišta, jer ona podrazumeva da svi snabdevači koriste distributivnu mrežu, odnosno usluge operatora distributivnog sistema.
Vlada Srbije je usvojila izmene osnivačkih akata zavisnih privrednih društava, ali i plana korporativizacije. EPS bi, između ostalog, do sredine naredne godine trebalo da se transformiše iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Promena pravne forme u akcionarsko društvo je, inače, uslov za ostvarivanje plana Vlade o manjinskom strateškom partneru.
Organi upravljanja EPS-a u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima su Nadzorni odbor i Izvršni odbor direktora, sa direktorom EPS-a na čelu. Sa promenom pravne forme EPS-a, nastaće Skupština akcionara. Država će ostati većinski vlasnike EPS-a, dok će 15 odsto kapitala pripasti punoletnim građanima Srbije. Sedam do osam odsto akcija dobiće zaposleni i bivši zaposleni u EPS-u. Kada bude osnovana Skupština akcionara, u nju će se iz Vlade preseliti celokupno upravljanje kompanijom. To je najveća promena koja će se korporativizacijom dogoditi. Pri tome, treba imati u vidu da će Vlada kao većinski vlasnik EPS-a, u ime države, imati većinu i u Skupštini akcionara. Međutim, ključno pitanje je ko će, pored države i malih akcionara, postati vlasnik onog dela akcija koje će biti ponuđene na berzi.
Vlada je krajem aprila dala saglasnost da Elektroprivreda Srbije pripremi novu sistematizaciju radnih mesta u ovom sistemu. Iz same nacionalne elektroenergetske kompanije više puta je saopšteno da su već ukinuli 43 direktorska mesta, kao i da će 1. jula ove godine broj privrednih društava koja posluju u okviru EPS-a biti smanjen sa 14 na tri.
„Pomenuti broj direktora odnosi se samo na centralu, očekujem da se sada taj broj direktora smanji i po dubini. Svaka promena je teška, posebno u sistemima kakav je EPS, jer postoji inercija i veliki otpori da se promene uspostave. Dosta ljudi je mislilo da se 1. jul, kao ključni datum za EPS, neće desiti. Sve predradnje su odrađene, a od Vlade smo dobili sve saglasnosti da se korporativizacija zaista dogodi. U okviru tih promena najviše će se insistirati na izmeni strukture zaposlenih, budući da EPS ima veliki broj zaposlenih u administraciji, a s druge strane i značajne potrebe za monterima, inženjerima, rudarima.
Izvor; Nova Ekonomija
