Srbija i Severna Makedonija prešle su u fazu realizacije planiranog gasnog interkonektora, čime su dodatno ojačani izgledi za uspostavljanje novog severnog pravca snabdevanja koji bi srpsko tržište povezao sa grčkom LNG infrastrukturom i Južnim gasnim koridorom.
Vlade dve zemlje potpisale su sporazum o realizaciji projekta u Skoplju 27. avgusta, čime je projekat napravio važan korak napred i prešao iz faze memoranduma i studija izvodljivosti ka konkretnoj implementaciji.
Za Srbiju bi novi gasovod predstavljao dodatni pravac snabdevanja, pored postojećeg uvoza preko Mađarske i Bugarske, kao i planirane gasne infrastrukture prema Rumuniji. Nova ruta mogla bi da omogući pristup LNG-u koji stiže u Aleksandrupolis i Revitušu, ali i azerbejdžanskom gasu koji se transportuje putem gasovoda TAP i grčkog gasnog sistema.
Projekat se tako uklapa u širu strategiju Srbije usmerenu na diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja, odnosno smanjenje zavisnosti od ograničenog broja uvoznih ruta i stvaranje mreže konkurentskih gasnih koridora.
Ranije regionalne projekcije ukazivale su na mogućnost završetka projekta do kraja 2027. godine, iako će konačni rokovi izgradnje zavisiti od dinamike izdavanja dozvola, obezbeđivanja finansiranja i sprovođenja postupaka javnih nabavki sa obe strane granice.
Komercijalni efekat novog interkonektora u velikoj meri zavisiće od tarifa za transport gasa i raspoloživog kapaciteta gasovoda.
Sama izgradnja dodatne infrastrukture ne znači automatski i niže cene gasa, ali tržišnim učesnicima i velikim potrošačima pruža veću fleksibilnost i mogućnost izbora prilikom poređenja cena gasa isporučenog preko Bugarske, Mađarske, Grčke ili, u budućnosti, Rumunije.
Takva fleksibilnost u izboru pravaca snabdevanja postaje sve značajnija širom jugoistočne Evrope.
Region se postepeno udaljava od faze diversifikacije koja je bila prvenstveno usmerena na smanjenje zavisnosti od pojedinačnih dobavljača i kreće ka tržišnom modelu u kojem se više fizičkih pravaca snabdevanja međusobno takmiči za potražnju.
Grčka ima centralnu ulogu u toj transformaciji.
LNG kapaciteti u Aleksandrupolisu i Revituši, zajedno sa gasom dostupnim preko gasovoda TAP i postojećim interkonekcijama sa Bugarskom, daju Grčkoj sve značajniju ulogu kao ulaznoj tački za snabdevanje gasom koji se transportuje prema severu.
Rumunski kupci već koriste grčko-bugarski gasni koridor za komercijalne isporuke. Srbija bi mogla da postane još jedno značajno tržište za ovaj pravac ukoliko interkonekcija sa Severnom Makedonijom bude završena prema planu.
Za Severnu Makedoniju projekat bi takođe mogao da poboljša ekonomsku poziciju njenog relativno malog gasnog sistema, jer bi zemlja postala deo tranzitnog koridora umesto da ostane isključivo krajnje tržište.
Gasovod bi dugoročno mogao da podrži razvoj dodatne industrijske potrošnje gasa, kao i fleksibilnih gasnih elektrana koje bi mogle da imaju važniju ulogu u balansiranju elektroenergetskog sistema.
Ključno pitanje sada je realizacija projekta.
Ukoliko bude završen približno prema planiranom roku, interkonektor između Srbije i Severne Makedonije mogao bi Beogradu da obezbedi veću pregovaračku poziciju prilikom sklapanja budućih ugovora o snabdevanju i transportu prirodnog gasa.
Njegova najveća vrednost ne bi bila vezana za jedan konkretan izvor gasa, već za mogućnost da se više različitih izvora međusobno takmiči na srpskom tržištu.
To bi predstavljalo još jedan korak u razvoju povezanijeg gasnog tržišta jugoistočne Evrope, na kojem će mogućnost izbora između različitih transportnih pravaca sve više određivati konačnu cenu gasa isporučenog potrošačima.
