Nedavno su Rusija i Srbija potpisale Memorandum u Sankt Peterburgu o izgradnji zajedničke infrastrukture za transport nafte u Srbiji, konkretno naftovoda koji povezuje Mađarsku i Srbiju. Ovo je izazvalo pitanja o ulozi Rusije u ovom projektu.
Srbija traži alternativne rute za snabdevanje naftom i drugi izvor nafte kako bi smanjila zavisnost od jednog dobavljača. Predloženi naftovod, dužine oko 300 kilometara, ima za cilj povezivanje mađarske rafinerije u Szazhalombatti sa srpskom mrežom naftovoda. Ovaj projekat je nastavak dogovora koji su Mađarska i Srbija postigle pre dve godine o izgradnji grane naftovoda Družba. Trenutno, Srbija uvozi naftu isključivo putem hrvatskog naftovoda JANAF.
Ministarstvo energetike Srbije pojasnilo je da je uloga Rusije u projektu savetodavna. Rusija će pružiti tehničku i regulatornu podršku, posebno u pripremi projektne dokumentacije i nadgledanju izgradnje. To uključuje izbor materijala, komponenti i opreme koja je potrebna za ovako veliki infrastrukturni projekat.
U odgovoru na zabrinutost u vezi sa mogućnošću zabrane EU da Mađarska snabdeva Srbiju ruskom naftom, Ministarstvo je objasnilo da prema regulativama EU, države članice koje uvoze rusku naftu ne mogu je re-eksportovati drugim državama članicama ili van EU. Mađarska je, dakle, obezbedila specifične količine nafte za svoje potrebe i ne može ih preneti Srbiji. Umesto toga, Mađarska će kupiti naftu za sebe, dok će Srbija nabaviti svoju naftu posebno. Nafta će se i dalje transportovati kroz naftovod putem Mađarske.
Iako Srbija nije previše zavisna od ruske nafte, ona je često bila povoljnija od drugih opcija na tržištu. Srbija nabavlja naftu putem javnih tendera, birajući dobavljače na osnovu ponuda. Međutim, zemlja je veoma zavisna od uvoza nafte, jer je domaća proizvodnja nafte ograničena. Globalni tržišni trendovi, koji često dovode do rasta cena nafte, kao i razni međunarodni konflikti koji ometaju lance snabdevanja, jasno ukazuju na to da je diversifikacija ruta i izvora snabdevanja ključna za energetsku stabilnost.
Trenutno, Srbija uvozi naftu uglavnom putem JANAF naftovoda iz Hrvatske. Izgradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske, koji će se povezati sa naftovodom Družba koji snabdeva veći deo Srednje Evrope, prepoznata je kao prioritetna investicija. Ovaj projekat će značajno poboljšati snabdevanje Rafinerije Pančevo.
Do 2026. godine, Srbija planira završetak 128-kilometarskog dela naftovoda koji povezuje Novi Sad i Algyo u Mađarskoj. Ovo će pomoći u diversifikaciji snabdevanja Srbije sirovom naftom i unaprediti energetsku sigurnost. Naftovod će imati kapacitet od 5 miliona tona godišnje, a očekuje se da će trajati oko 50 godina. Ukupna investicija u projekat procenjuje se na 150 miliona evra.
