Srpska državna elektroprivreda EPS zabeležila je snažne finansijske i operativne rezultate za 2025. godinu, sa neto profitom od preko 360 miliona evra.
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović istakla je da je EPS održao stabilan rad, profitabilnost i visok nivo ulaganja treću godinu zaredom, uprkos izuzetno nepovoljnim hidrološkim uslovima na Dunavu, koji su ocenjeni kao najgori u više od tri decenije.
Prošla godina bila je obeležena strukturnim reformama i operativnim izazovima, ali je veća proizvodnja uglja i povećana proizvodnja električne energije u termoelektranama pomogla da se ublaže hidroloska ograničenja, podržavajući ukupnu stabilnost sistema.
EPS je takođe proširio portfelj obnovljivih izvora energije, dodajući 76 MW nove snage i prvi put integrisao vetro i solarne elektrane u svoj proizvodni miks. Napredak je postignut i u ekološkim nadogradnjama, uključujući probni rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A i slične radove u TENT B.
Izvršenje ulaganja dostiglo je 97% planiranog nivoa, sa ukupnim troškovima od 450 miliona evra, većinom finansiranim iz sopstvenih sredstava kompanije. Pripremni radovi se nastavljaju na strateškom projektu od 1 GW solarne energije sa skladištem, čija se gradnja očekuje u 2026. godini. Planira se i veći zamah za druge velike projekte, uključujući pumpno-akumulacionu hidroelektranu Bistrica i dodatne solarne elektrane.
U rudarskom sektoru, sva planirana ulaganja su realizovana, u ukupnom iznosu od 160 miliona evra, uz instalaciju nove opreme u četiri sistema u basenu Kolubara. Na hidroenergetskom polju, većina radova na obnovi, posebno drugog bloka pumpno-akumulacione HPP Bajina Bašta, je završena, omogućavajući pun rad od marta i jačajući nacionalnu energetsku sigurnost.
Uprava EPS-a naglasila je da je snažan učinak ulaganja postignut bez izmena poslovnog plana, što pokazuje poboljšanu disciplinu planiranja. Kompanija je takođe napredovala u procesu transformacije, uključujući prvu evaluaciju ključnih performansi izvršnog odbora (KPI), usvajanje Akcionog plana dekarbonizacije i kontinuirane organizacione reforme. Zvaničnici su istakli da će održiva energetska sigurnost zavisiti od nastavka širenja proizvodnih kapaciteta, razvoja radne snage, korporativne kulture i ukupne efikasnosti i produktivnosti.
