Na adresu Srbiji iz Energetske zajednice stigle su i pohvale i zahtevi, dok u izveštaju Energetske zajednice o napretku naše zemlje u energetici za 2019. stoji da smo najviše napredovali u unapređenju energetske efikasnosti, dok u ostalim energetskim oblastima nema ni napretka ni nazadovanja.
Energetska zajednica zadovoljna je što je Vlada Srbije usvojila Nacionalni plan emisije štetnih gasova jer je ključan za rešavanje pitanja zagađenja. Smatraju i da je gasovod „Turski tok” kroz Srbiju izvestan. Glavne zamerke, kako se i očekivalo, upućene su „Srbijagasu”, iako je preduzeće razdvojilo delatnost na distribuciju i transport
– „Srbijagas” nije razdvojen funkcionalno – ukazao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. – U gasnom sektoru i dalje ostaje najveći problem što nema nikakve konkurecije te je tržište gasa potpuno monopolizovano. Ulazna tačka u Horgošu, znači gasovod iz Mađarske u Srbiju, nema pristupa za druge trgovce.
Energetska zajednica upućuje primedbe i na adresu srpskog tržišta struje jer država i dalje određuje cenu struje za domaćistva.
– Tržište je formalno liberalizovano. Znači, na papiru nema problema, ali je maloprodajna cena i dalje regulisana i daleko je ispod tržišne – dodao je Kopač.
Iz Evropske unije ocenjuju da je Srbija podigla lestvicu u energetci u skladu s klimatskim promenama. A zbog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu moramo se brže približavati evropskim strandardima.
– U Strategiji razvoja energetike Srbije do 2025, s projekcijama do 2030, energetska efikasnost je prepoznata kao novi energetski izvor – ističe predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije Aleksandra Tomić. – Očekuje se da bi se, na osnovu mera energetske efikasnosti, u sektoru finalne potrošnje enregije moglo ostvariti smanjenje emisija do 80 procenta.
Glavne zamerke, kako se i očekivalo, upućene su „Srbijagasu”, iako je preduzeće razdvojilo delatnost na distribuciju i transport
Dobar primer koji u tom poslu treba slediti je Nemačka. Četrdeset odsto struje već dobijaju iz obnovljivih izvora, a do 2038. napustiće proizvodnju struje iz uglja.
– Put ka tome nije jednostavan, ali isplatiće se, i svi moraju tome doprineti – napomenula je šefica Privrednog odeljenja ambasade Nemačke u Beogradu An Kristin Piplica. – Ako mi uspemo u tome, i drugi će reći – da, moguće je. Ali te promene moraju imati i političu podršku.
Horgoš će biti otvoren i za druge zemlje
– Kada gasovod „Turski tok” poteče preko Bugarske i Srbije, prelaz Horgoš, gde Srbija sada preuzima ruski gas, biće otvoren i za sve druge uvoznike gasa, tako da će gas moći da ponudi svaka zemlja koja ga bude imala – izjavio je predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije Dejan Popović, odgovarajući na primedbe Energetske zajednice.
Članica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon izjavila je da je EU tu da podrži Srbiju jer je, kaže, pet do 12.
– Nije dobro da zavisimo od energije iz nuklearnih i fosilnih goriva – dodala je Viola fon Kramon. – Srbija još nije članica Unije, ali ste deo Evrope i mi ćemo da uvedemo taksu na energiju iz uglja koja dolazi iz zemlja vašeg regiona.
Ipak, ni za Nemačku odricanje od uglja nije lak proces. Nemački privrednici kažu – možemo ga zameniti samo ako se nađe sigurna alternativa.
Izvor; Dnevnik
