Početak transformacije energetskog pejzaža Srbije već se nazire, jer se dve najstarije termoelektrane na ugalj u zemlji pripremaju za ustupanje mesta proizvodnji iz obnovljivih izvora. Lokacije TE Kolubara A i TE Morava predviđene su za izgradnju novih solarnih postrojenja, što predstavlja i simboličan i praktičan zaokret od uglja.
Obe elektrane rade decenijama — Kolubara A potiče iz sredine 20. veka, dok je Morava izgrađena nešto kasnije. Nakon više od pola veka neprekidnog rada, njihov tehnički vek se približava kraju. Umesto da budu trajno napuštene kao industrijske zone, planirano je da se njihova odlagališta pepela prenamene za proizvodnju solarne energije.
Prema ažuriranom energetskom programu Srbije, izgradnja solarnih elektrana planirana je za 2027. i 2028. godinu, dok se puštanje u rad očekuje 2029. godine. Ukupna instalirana snaga dva projekta premašiće 100 MW, dok se ukupna investicija procenjuje na oko 93 miliona evra.
Pored ekoloških benefita, ova tranzicija odražava i širi strateški pomak u modelu energetske bezbednosti Srbije. Za razliku od fosilnih goriva koja sve više zavise od uvoza, solarna energija predstavlja domaći resurs manje izložen cenovnoj volatilnosti i geopolitičkim rizicima. Kada budu operativne, ove elektrane će raditi bez gorivnih lanaca snabdevanja, što jača dugoročnu otpornost sistema.
Planirana prenamena lokacija termoelektrana takođe predstavlja rani korak u širem planu Srbije za postepeno napuštanje uglja, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim ciljevima dekarbonizacije do 2050. godine. Ovaj pravac je ugrađen u integrisanu energetsku i klimatsku politiku usvojenu prethodnih godina.
Iako i dalje postoje neizvesnosti u pogledu brzine i praktične realizacije potpune dekarbonizacije, prenamena bivše termoenergetske infrastrukture u obnovljive izvore smatra se značajnim korakom napred. Prelazak sa deponija pepela na solarna polja jasno pokazuje pravac u kojem se kreće energetska tranzicija Srbije, uprkos izazovima u investicionim kapacitetima i sprovođenju politika.
