Evropska komisija je objavila dokument SWD(2025) 435, koji predstavlja sveobuhvatnu analizu trenutnog stanja energetske sigurnosti u Evropskoj uniji. Ovaj dokument se fokusira na funkcionisanje regulativa o gasnoj sigurnosti snabdevanja i električnoj otpornosti tokom energetske krize koja je trajala od 2021. do 2023. godine. Iako su rezultati usmereni na članice EU, oni imaju značajne implikacije za jugoistočnu Evropu, region koji je duboko integrisan u evropski energetski sistem, ali ostaje institucionalno fragmentiran.
Za jugoistočnu Evropu, ovaj dokument nije samo teorijska analiza; on predstavlja mapu budućih pravila koja će regulisati prekogranične tokove gasa, električnu sigurnost i koordinaciju u vanrednim situacijama. Analiza ukazuje na to da se region ne može više posmatrati kao spoljni deo EU energetske sigurnosti, već kao unutrašnji stabilizator čije slabosti mogu izazvati sistemske rizike za šire evropsko tržište.
Jedan od ključnih nalaza odnosi se na regionalno planiranje rizika. Uvođenje obaveznih regionalnih grupa za procenu rizika pod gasnom regulativom poboljšalo je pripremljenost i smanjilo potrebu za nacionalnim merama u kriznim situacijama. Gasna i elektroenergetska infrastruktura Srbije su povezane sa susednim zemljama kao što su Mađarska, Bugarska i Bosna i Hercegovina, što naglašava potrebu za regionalnom saradnjom.
Tokom krize, okvir EU je ograničio jednostrane zabrane izvoza i obezbedio transparentnost u vezi sa skladištenjem i merama smanjenja potražnje. Ova iskustva ukazuju na to da je usklađivanje sa regionalnim planiranjem rizika prema modelu EU postalo neophodno za stabilan pristup prekograničnim tokovima gasa tokom stresnih situacija.
Fleksibilnost gasne infrastrukture takođe se ističe kao važan faktor. Komisija naglašava značaj povratnog protoka gasa, interkonekcija i zajedničkog korišćenja skladišta kako bi se izbegli fizički nedostaci tokom krize. Mnoge zemlje regiona suočavaju se sa istorijskim ranjivostima zbog oslanjanja na jednosmerne cevovode.
Za vlade i komunalne kompanije u jugoistočnoj Evropi, ovo dodatno naglašava potrebu za bidirekcionalnim interkonekcijama i regionalnim sporazumima o pristupu skladištima. Investicije u gasnu infrastrukturu više ne treba posmatrati kao prepreku dekarbonizaciji, već kao alat upravljanja rizicima u sistemu gde gas ostaje marginalni stabilizator elektroenergetskih sistema sa visokom penetracijom obnovljivih izvora.
Bezbednost električne energije se pojavljuje kao slabija karika trenutnog okvira. Komisija ukazuje da je pripremljenost za rizike u sektoru električne energije zakasnila za gasnom sigurnošću. Ovo je posebno važno za region gde se sistemi brzo menjaju; zavisnost od hidroenergije dovodi do povećane klimatske varijabilnosti.
Dokument naglašava da bezbednost električne energije više ne može biti tretirana kao kratkorošno pitanje hitnosti. Umesto toga, mora biti integrisana u dugoročno planiranje kapaciteta sistema i prekograničnu koordinaciju. U praksi će to značiti da će učestvovanje u procesima planiranja ENTSO-E postati sve obaveznije čak i za zemlje koje nisu članice EU.
Potreba za boljom integracijom između sektora gasa i električne energije takođe se ističe kao ključna tema. Postojeće strukture često tretiraju ove oblasti odvojeno, uprkos jasnim međuzavisnostima koje postoje na terenu. Poremećaji u snabdevanju gasom brzo dovode do problema u elektroenergetskom sektoru.
Komisija prepoznaje da su administrativni kapaciteti često ograničeni u zemljama jugoistočne Evrope, što može otežati usklađivanje sa zahtevima izveštavanja i simulacije. Standardizovani procesi mogli bi poboljšati efikasnost poštovanja pravila bez smanjenja očekivanja o kvalitetu podataka.
Pored osnovnih regulativa o gasu i električnoj energiji, dokument pozicionira energetsku sigurnost unutar šireg okvira otpornosti koji uključuje zaštitu kritične infrastrukture i kibernetičku sigurnost. Ove oblasti će postati sve važnije za snabdevanje energijom s obzirom na nestabilnosti geopolitičkog okruženja.
U zaključku, SWD(2025) 435 jasno stavlja do znanja da prilagođavanje postojećih pravila nije opcija već nužnost. Dekarbonizacija, elektrifikacija i geopolitička fragmentacija zahtevaće nova sredstva i dublju koordinaciju među zemljama regiona kako bi se obezbedila stabilnost energetskog sistema jugoistočne Evrope.
