Proizvodnja električne energije podržana kroz sistem subvencija za obnovljive izvore energije i kogeneraciju koji vodi Borzen značajno je porasla u prvom kvartalu 2026. godine, uz rast od 156% na godišnjem nivou u poređenju sa istim periodom 2025.
Prema podacima Borzena, postrojenja uključena u sistem podrške proizvela su ukupno 424 GWh subvencionisane električne energije između januara i marta. Uprkos snažnom rastu proizvodnje, ukupne isplate subvencija ostale su relativno stabilne na nivou od 18,5 miliona evra, što ukazuje na promenu u strukturi proizvodnje, a ne na povećanje ukupnog finansijskog opterećenja.
Ključni faktor ove promene bilo je uključivanje postrojenja PPE-TOL, nove gasne kombinovane kogeneracione elektrane u Ljubljana, koja proizvodi i električnu energiju i daljinsko grejanje. Njeno priključenje značajno je povećalo proizvodnju električne energije iz fosilnih kogeneracionih (CHP) postrojenja.
Proizvodnja iz fosilnih CHP postrojenja porasla je više od četiri puta na godišnjem nivou, dostigavši 350,8 GWh, što čini oko 83% ukupne subvencionisane proizvodnje.
Iako je slovenački sistem podrške primarno osmišljen za podsticanje obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije, upravo su fosilne CHP jedinice postale najveći pojedinačni proizvođač subvencionisane električne energije u ovom periodu. One su dobile 5,5 miliona evra subvencija, što predstavlja oko 29% ukupnih isplata.
U isto vreme, solarna energija ostala je najveći pojedinačni primalac finansijskih podsticaja. Solarne elektrane proizvele su 30,1 GWh, ali su dobile 7,1 milion evra subvencija, što čini oko 39% ukupnih isplata. To pokazuje znatno viši nivo subvencije po proizvedenom MWh u odnosu na fosilnu kogeneraciju.
Ostali obnovljivi izvori takođe su učestvovali u sistemu, pri čemu su biomasa postrojenja dobila 2,5 miliona evra, a biogas postrojenja 2,3 miliona evra. Hidroenergija i vetroenergija su imale relativno mali udeo u ukupnoj subvencionisanoj proizvodnji i isplatama.
Istovremeno, prosečan nivo subvencije po megavat-času naglo je opao. U prvom kvartalu 2026. godine podrška je iznosila u proseku 43,7 evra po MWh, što predstavlja pad od oko 60% na godišnjem nivou, kao rezultat promene strukture proizvodnje i prilagođavanja troškovnih modela u okviru slovenačkog sistema podrške.
