Fond Slovenije namenjen budućem finansiranju razgradnje Nuklearne elektrane Krško ostvario je 39,6 miliona evra prihoda u 2025. godini i ostvario godišnji prinos od ulaganja u iznosu od 4,26%.
Tržišna vrednost njegovog investicionog portfolija dostigla je 260,35 miliona evra, što predstavlja povećanje od 2,5% u odnosu na 2024. godinu. Nakon odbijanja troškova, fond je prijavio višak prihoda nad rashodima u iznosu od 2,56 miliona evra.
Fond je osnovan 1994. godine sa ciljem finansiranja slovenačkog dela obaveza za demontažu Nuklearne elektrane Krško, upravljanje radioaktivnim otpadom i zbrinjavanje istrošenog nuklearnog goriva. Slovenija i Hrvatska su zajednički vlasnici elektrane i svaka država je odgovorna za polovinu dugoročnih obaveza kroz zasebne nacionalne fondove.
Slovenački fond se prvenstveno finansira kroz obavezne uplate kompanije GEN Energija, koja izdvaja 0,012 evra za svaki kWh električne energije preuzete iz Nuklearne elektrane Krško. Doprinosi su u 2025. godini dostigli nešto manje od 33,3 miliona evra, dok se sličan nivo uplata očekuje i tokom 2026. godine. U prvom kvartalu 2026. godine uplate su premašile 9 miliona evra.
Hrvatski fond je na kraju 2025. godine raspolagao imovinom vrednom 466,8 miliona evra, što je značajno više od slovenačkog portfolija. Hrvatska svoje obaveze finansira kroz kvartalne uplate državne elektroprivredne kompanije HEP, koja je tokom godine uplatila 7,52 miliona evra.
Razlika između vrednosti ova dva portfolija sama po sebi ne pokazuje koja država je bolje finansijski pripremljena. Adekvatan nivo sredstava svakog fonda zavisi od ažuriranih procena troškova razgradnje, očekivanog radnog veka elektrane, budućih prinosa od ulaganja, modela upravljanja radioaktivnim otpadom i dinamike budućih rashoda.
Investicioni rezultati ostaju od velikog značaja jer se obaveze povezane sa razgradnjom nuklearne elektrane protežu kroz više decenija. Čak i manje promene u dugoročnim prinosima mogu značajno uticati na visinu doprinosa koje će snositi GEN Energija, HEP, a posredno i krajnji potrošači električne energije. Sa druge strane, previše agresivna investiciona strategija može uneti tržišni rizik u fondove koji moraju ostati dostupni bez obzira na finansijske uslove u trenutku početka razgradnje.
Odluke u vezi sa produženjem radnog veka Nuklearne elektrane Krško takođe utiču na potrebni nivo finansiranja. Duži period rada omogućava fondovima više vremena za akumulaciju sredstava, ali istovremeno može povećati obaveze povezane sa održavanjem, upravljanjem otpadom i završnom demontažom postrojenja.
Prinos od 4,26% koji je ostvario slovenački fond dodatno jača njegovu finansijsku poziciju u nominalnom smislu, ali ne uklanja potrebu za redovnim procenama dugoročnih obaveza. Ključno pitanje ostaje odnos između akumuliranih sredstava i najnovijih inženjerskih procena ukupnih troškova razgradnje elektrane i upravljanja radioaktivnim otpadom.
