Solarna energija ubrzano prelazi iz marginalnog izvora u centralni stub elektroenergetskog sistema Jugoistočne Evrope, pri čemu razvoj događaja u aprilu 2026. potvrđuje široko zasnovano ubrzanje kako velikih (utility-scale), tako i distribuiranih fotonaponskih projekata širom regiona.
Na nivou sistema, solarna proizvodnja već čini približno 15% ukupnog energetskog miksa regiona, uz rast proizvodnje od +630 MW početkom aprila u odnosu na prethodni period, iako je ukupna potrošnja opala usled sezonskih temperaturnih efekata. Ova kombinacija rasta ponude i slabije potrošnje dodatno je naglasila viškove proizvodnje u podnevnim satima, koji sve više utiču na formiranje cena i izvozne tokove na međusobno povezanim tržištima.
Portfelj novih projekata ukazuje na prelazak ka većem obimu i većoj diverzifikaciji. U Bosni i Hercegovini, državno preduzeće EPBiH pokrenulo je razvoj solarnog projekta snage 50 MW u Gračanici, uz finansijsku konstrukciju koja uključuje 25 miliona evra od EBRD i 15 miliona evra od UniCredit. Projekat predstavlja jednu od prvih velikih investicija u fotonaponske sisteme usklađenih sa strategijom postepenog napuštanja uglja. Njegova lokacija na revitalizovanom rudarskom zemljištu odražava širi regionalni trend prenamene industrijskih lokacija u objekte za proizvodnju iz obnovljivih izvora.
Istovremeno, distribuirana solarna energija počinje da se razvija kroz javnu infrastrukturu. EPBiH je pokrenula paralelno postavljanje krovnih fotonaponskih sistema na više objekata, kapaciteta između 25 kW i 240 kW, što ukazuje na prelazak ka decentralizovanim modelima proizvodnje i internom balansiranju energije unutar državnih kompanija. Iako relativno mali u zbirnom kapacitetu, ovi sistemi imaju značajnu ulogu u smanjenju gubitaka i ublažavanju lokalnih vršnih opterećenja.
Rumunija se izdvaja kao jedno od najdinamičnijih solarnih tržišta u regionu, sa više velikih projekata koji kombinuju fotonaponsku proizvodnju i skladištenje energije. Nedavni razvoj uključuje hibridne solarno-baterijske projekte podržane od strane međunarodnih investitora, kao i širi investicioni portfelj koji cilja kapacitete na nivou gigavata. Ovaj rast dodatno je podržan ulaganjima u mrežu koja premašuju 280 miliona evra godišnje, sa ciljem integracije obnovljivih izvora i omogućavanja prekograničnog izvoza.
U Grčkoj, razvoj solarne energije već je dostigao industrijski nivo, pri čemu je kompanija PPC realizovala 2,13 GW solarnih kapaciteta u Zapadnoj Makedoniji, transformišući bivše lignitne regione u centre obnovljive energije. Ovaj obim izgradnje već utiče na regionalne cenovne krive, posebno tokom dnevnih sati, kada solarna energija sve više potiskuje gasne elektrane kao marginalne proizvođače.
Albanija, koja se tradicionalno oslanja na hidroenergiju, takođe integriše solarnu energiju u svoj miks, kroz projekte poput solarne elektrane Karavasta snage 140 MW i novih instalacija povezanih sa baterijskim sistemima u blizini Fijera. Fokus nije samo na proizvodnji, već i na fleksibilnosti sistema, pri čemu skladišta energije imaju ulogu u ublažavanju hidroloških varijacija i stabilizaciji izvoznog potencijala.
Crna Gora ima manje razvijen, ali strateški značajan solarni portfelj. Planirani projekti, poput solarnog parka Briska Gora snage 250–300 MW i plutajućih fotonaponskih sistema na Krupcu, ukazuju na nameru države da iskoristi svoju povezanost sa Italijom kao kanal za izvoz obnovljive energije.
Na nivou celog regiona, pojavljuje se zajedničko strukturno ograničenje – kapacitet prenosne mreže. Više od 120 GW projekata obnovljivih izvora širom Evrope suočava se sa potencijalnim kašnjenjima zbog zagušenja u mreži, a Jugoistočna Evropa nije izuzetak. Ograničenja u prenosu sve više određuju dinamiku realizacije projekata i investicione odluke, pri čemu developeri daju prednost lokacijama sa dostupnim priključnim kapacitetima.
Ovo ograničenje već utiče i na tržišne ishode. Sa rastom udela solarne energije, cene u podnevnim satima sistematski opadaju, stvarajući unutardnevne cenovne razlike koje menjaju strategije trgovanja. Prosečne cene na berzama u regionu u periodu od 1. do 15. aprila kretale su se između 94 i 102 €/MWh, ali unutardnevna volatilnost raste usled vrhova solarne proizvodnje.
Implikacije za tržišnu strukturu su značajne. Solarna energija više ne utiče samo na smanjenje troškova goriva, već aktivno redefiniše dispečiranje, izvozne tokove i formiranje cena. Kako se marginalni trošak proizvodnje tokom vršnih solarnih sati približava nuli, vrednost fleksibilnosti sistema – kroz skladištenje, upravljanje potrošnjom i prekogranične kapacitete – naglo raste.
Gledajući unapred, razvoj solarne energije u Jugoistočnoj Evropi ukazuje na dalju ekspanziju, ali uz sve veći fokus na integraciju sistema, a ne samo na povećanje kapaciteta. Hibridni projekti koji kombinuju solarnu energiju i skladištenje, kao i povezivanje sa postojećim hidro kapacitetima, verovatno će dominirati narednom fazom investicija. Sposobnost regiona da ovu energiju pretvori u stabilne izvozne prihode zavisiće od rešavanja mrežnih ograničenja i usklađivanja tržišnog dizajna sa realnošću visoke penetracije obnovljivih izvora.
