Severna Makedonija se suočava sa značajnim klimatskim izazovima, uključujući teške poplave i sušu, što zahteva ulaganje od 6,4 milijarde dolara u narednoj deceniji kako bi zaštitila svoje građane i infrastrukturu. Prema nedavnom Izveštaju o klimatskim i razvojnim pitanjima Svetske banke, zemlja bi mogla pretrpeti ekonomske gubitke od čak 4% svog BDP-a do 2050. godine zbog klimatskih promena. Istorijski vremenski događaji već su doveli do gubitaka od 667 miliona dolara tokom proteklih 20 godina, što je nesrazmerno pogodilo ranjive sektore poput poljoprivrede.
Visoka zavisnost zemlje od uvoza energije—oko 40% njenog snabdevanja električnom energijom—i oslanjanje na ruski gas čini je podložnom šokovima cena energije. Severna Makedonija trenutno proizvodi oko 35% svoje električne energije iz uglja i 5% iz nafte, što podriva njenu energetsku otpornost. Dok se vlada obavezala da će postepeno ukinuti ugalj do 2030. godine, nedavne sugestije o odlaganju ovog roka mogle bi ugroziti buduću energetsku sigurnost.
Svetska banka naglašava da je prelazak sa fosilnih goriva ključan za jačanje energetske sigurnosti i poboljšanje zdravstvenih rezultata kroz bolju kvalitetu vazduha. Da bi postigla nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, Severna Makedonija mora značajno povećati ulaganja, uključujući razvoj kapaciteta obnovljivih izvora energije od 6,9 GW i elektrifikaciju ključnih sektora, posebno transporta. Mobilizacija privatnog kapitala biće od suštinskog značaja za pokretanje ovog zelenog prelaza i podsticanje održivog ekonomskog rasta.
