Cene električne energije širom SEE regiona naglo su pale u 15. nedelji 2026. godine, čime je prekinut prethodni period povišenih nivoa, usled kombinacije smanjene potrošnje, rasta solarne proizvodnje u pojedinim tržištima, kao i pada cena gasa i CO₂ sertifikata. Najveći padovi zabeleženi su u Bugarskoj (-24,6%), Grčkoj (-23,5%) i Rumuniji (-22,8%), dok su svi ključni regionalni tržišni centri beležili dvocifrene korekcije, uključujući Hrvatsku (-20,3%), Srbiju (-19,3%) i Mađarsku (-18,6%). Glavni uzrok ovog sinhronizovanog pada bila je smanjena potrošnja tokom pravoslavnog Uskrsa, što je rasteretilo sistem i smanjilo pritisak na cene. Suprotno regionalnom trendu, Turska (+28,9%) je zabeležila rast, usled lokalnih neravnoteža ponude i potražnje.
U većem delu Južne Evrope, većina SEE tržišta trgovala je ispod €100/MWh, sa rasponom cena između približno €25/MWh i €120/MWh. Turska je imala najniži nedeljni prosek od €24,89/MWh, dok je Grčka (€84,69/MWh) postala jedno od jeftinijih SEE tržišta nakon pada od -5,77%. Na višem kraju spektra, Italija (€119,89/MWh) je ostala najskuplje tržište uprkos padu od -11,94%, dok je Mađarska (€92,19/MWh) ostala među skupljim regionalnim čvorištima. Dnevna dinamika pokazuje da su većina tržišta imala maksimum 10. aprila, dok su najniži nivoi zabeleženi 6. aprila. Na evropskom nivou, cene električne energije su generalno bile u bearish trendu, pod uticajem niže potražnje, slabijih cena gasa i CO₂, kao i rasta solarne proizvodnje. Posebno se izdvajaju Francuska (-51,8%) sa snažnim padom, dok su Španija (+194,0%) i Portugal (+182,4%) zabeležile nagle skokove, što ukazuje na izraženu regionalnu divergenciju i delimično odvajanje Iberijskog tržišta od šireg evropskog kretanja.
Na početku naredne nedelje, međutim, veleprodajne cene su počele da se oporavljaju, pri čemu su se day-ahead nivoi vratili ka €125–146/MWh u nekoliko SEE tržišta, što ukazuje na povratak zatezanja fundamentalnih uslova. Uprkos korekciji u 15. nedelji, tržište ostaje vrlo osetljivo na promene vremenskih uslova, obnovljivih izvora i prekograničnih tokova.
Potražnja za električnom energijom u SEE regionu pala je za 6,77% na nedeljnom nivou, uglavnom zbog pravoslavnog Uskrsa (12. april 2026). Najveći padovi zabeleženi su u Grčkoj (-13,9%), Srbiji (-12,9%), Bugarskoj (-12,6%) i Hrvatskoj (-17,0%), dok su veća tržišta poput Italije (-9,5%) i Rumunije (-9,3%) takođe beležila značajan pad. Turska (-1,3%) je ostala relativno stabilna zbog drugačijeg kalendara praznika i strukture potrošnje, što potvrđuje jasan kalendarski šok potražnje u regionu.
Na strani ponude, ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora (RES) pala je za 6,6%, ali je došlo do snažne unutrašnje preraspodele. Proizvodnja vetra je pala za 39,8%, posebno u Grčkoj i Italiji (više od -60%), dok je solarna proizvodnja skočila za 41,8%, podržana boljim sunčevim zračenjem i dužim danima. Najveći rast solara zabeležen je u Turskoj (+218%), Grčkoj (+33,8%), Italiji (+20,6%) i Mađarskoj (+26,7%), što ukazuje na jasnu sezonsku tranziciju ka solaru. Ukupno, Turska je jedina zabeležila rast ukupnog RES-a od +9,3%, jer je solar nadoknadio slabiji vetar.
Proizvodnja hidroenergije porasla je za 4,8%, predvođena Italijom (+20,2%) i Grčkom (+22,7%), dok je Rumunija ostala stabilna. Hrvatska je zabeležila snažan oporavak sa niske baze, dok su Srbija (-59,3%) i Bugarska (-16,8%) imale padove zbog lokalnih uslova. Ova mešovita hidro slika doprinela je stabilizaciji ukupnog sistema.
Termo proizvodnja je pala za 8,3%, pri čemu je gas pao za 12,0%, a ugalj/lignit za 3,9%, što odražava nižu potražnju i jači udeo obnovljivih izvora. Značajni padovi zabeleženi su u Grčkoj (-24,5%), Rumuniji (-33,2%) i Mađarskoj (-23,1%), dok je Srbija takođe smanjila lignit. Italija je imala mešovitu sliku, sa padom gasa ali rastom uglja, što ukazuje na fuel switching. Nasuprot tome, Turska je povećala termo proizvodnju za +8,3%, uglavnom kroz gas.
Prekogranični tokovi električne energije pali su za 8,3%, što odražava rebalans regionalnog sistema. Bugarska je značajno povećala izvoz (+80,3%), dok je Rumunija prešla iz uvoznika u izvoznika. Grčka je naglo smanjila izvoz (-81,9%), a Turska takođe smanjila spoljne tokove zbog veće unutrašnje potrošnje. Na strani uvoza, Italija ostaje najveći strukturni uvoznik, dok Hrvatska i Mađarska i dalje zavise od uvoza. Srbija je blizu balansirane pozicije, što ukazuje na normalizaciju tokova.
U celini, 15. nedelja predstavlja privremenu fazu popuštanja tržišta pod uticajem praznične potražnje, rasta solara i nižih cena goriva. Ipak, rani znaci oporavka cena ukazuju da SEE tržište ostaje strukturno osetljivo, uz brzi povratak volatilnosti čim se fundamentalni uslovi ponovo zategnu.
