Cene električne energije na spot tržištima jugoistočne Evrope (SEE) za dan unapred naglo su se oporavile u ponedeljak, 31. avgusta, nakon izlaska tržišta iz vikend režima, uz izražen oporavak vrednosti u vršnim satima i smanjenu dostupnost uvoza iz ključnih evropskih tržišta, što je dodatno proširilo regionalne razlike u cenama.
Mađarska HUPX cena električne energije za dan unapred u baznom opterećenju porasla je za €46/MWh u odnosu na nedelju, na €173,41/MWh, dok je Rumunija zabeležila rast od €50,1/MWh, na €174,90/MWh. Slovenija je završila na €173,61/MWh, Albanija na €173,42/MWh, Hrvatska na €172,28/MWh, dok su Bugarska i Grčka obe dostigle €171,24/MWh. Time je formiran relativno uzak cenovni raspon od €171-175/MWh u većem delu međusobno povezanog tržišta istočne i centralne SEE.
Glavni izuzetak bila je Srbija. SEEPEX je na dnevnom nivou porastao za €35/MWh, ali je ostao na samo €132,21/MWh, čime je Srbija zadržala izražen diskont od €41,20/MWh u odnosu na Mađarsku. Crna Gora je takođe bila ispod regionalnog jezgra, sa €162,69/MWh, odnosno €10,72/MWh ispod HUPX-a, dok je Severna Makedonija završila na €152,58/MWh, uz diskont od €20,84/MWh.
Kretanje cena stoga nije predstavljalo ravnomerno zatezanje tržišta širom jugoistočne Evrope, već pre svega ponovno uspostavljanje strukture radnog dana u vršnim satima nakon izuzetno niskih nedeljnih dnevnih cena.
Na HUPX-u je ponedeljni vršni blok imao prosečnu cenu od €145,2/MWh, u poređenju sa svega €60,8/MWh u nedelju, što predstavlja rast veći od €84/MWh. Cene van vršnih sati promenile su se znatno manje, povećavši se sa €194,1/MWh na €201,6/MWh. Mađarski satni minimum skočio je sa negativnih -€1,4/MWh u nedelju na €84,4/MWh u ponedeljak, dok je ponedeljni maksimum dostigao €254,3/MWh u 19. satu.
Ovakav profil ukazuje da je nestanak ekstremnog vikend diskonta tokom dnevnih sati bio glavni pokretač višeg baznog obračuna. Visoka solarna proizvodnja i niska nedeljna tražnja pritisnule su cene u vršnim periodima, dok je povratak radne nedeljne potrošnje ponovo povećao vrednost dnevne i večernje proizvodnje.
Isti obrazac bio je posebno izražen u Srbiji. SEEPEX vršna cena skočila je sa svega €44,9/MWh u nedelju na €123,3/MWh u ponedeljak, dok su cene van vršnih sati pale sa €149,5/MWh na €141,1/MWh. Srpska bazna cena je zbog toga porasla na €132,2/MWh sa €97,2/MWh, uprkos tome što je i dalje ostala u diskontu u odnosu na susedna tržišta. Satni raspon u Srbiji ostao je izuzetno širok, od €50/MWh do €233,2/MWh.
Ovo je važno za kratkoročne trgovce jer rast srpske bazne cene od €35/MWh ne predstavlja jednostavno povećanje cena duž cele krive. Pre svega je reč o ponovnom formiranju cena u vršnim satima. Takva struktura i dalje pogoduje skladištima energije, fleksibilnoj hidroenergiji i dispečabilnoj proizvodnji koja može prebacivati količine iz slabijih dnevnih perioda ka večernjem porastu tražnje.
Smanjuje se dostupnost ključnog uvoza
Podaci o prekograničnim tokovima dodatno objašnjavaju zašto su glavna SEE tržišta snažno porasla, iako ukupna potrošnja nije rasla.
Kombinovana potrošnja Mađarske i SEE regiona procenjena je na 30.866 MW, što je za 495 MW manje na dnevnom nivou. Regionalna proizvodnja, međutim, porasla je na 28.281 MW sa 27.515 MW, što je omogućilo da neto uvoz naglo padne na 2.585 MW, sa 3.846 MW. Uvoz iz jezgra Austrija-Slovačka ka Mađarskoj i Sloveniji posebno je snažno smanjen, na 2.947 MW sa 4.407 MW, odnosno za 1.460 MW.
Cenovni signal stoga ukazuje da je granična vrednost raspoložive prekogranične ponude porasla, čak i dok je regionu ukupno bilo potrebno manje uvozne električne energije.
To se najjasnije vidi u odnosu prema Nemačkoj. Nemačka bazna cena za dan unapred završila je na svega €111,85/MWh, ostavljajući Mađarsku sa premijom od €61,56/MWh, što je oko €9,7/MWh više nego prethodnog dana. Austrija je, nasuprot tome, dostigla €177,99/MWh, dok je italijanski reper bio na €197,31/MWh.
Rezultat pokazuje koliko jeftina nemačka električna energija uspeva da izvrši mali pritisak na cene dalje prema jugoistoku. Razlika između Nemačke i Mađarske sada je znatno važnija za formiranje regionalnih cena nego razlika između Mađarske i Grčke, koja je iznosila svega €2,18/MWh.
U praktičnom smislu trgovanja, tržište je u ponedeljak bilo gotovo konvergirano od Mađarske preko Rumunije, Bugarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Albanije, dok je ostalo snažno odvojeno od Nemačke na jednoj strani i od Srbije i dela zapadnog Balkana na drugoj.
Srbija postaje regionalni centar diskontnih cena
Srpski diskont od €41/MWh posebno je značajan jer je zemlja ostala neto uvoznik, a ne tržište sa velikim viškom proizvodnje.
Prosečna srpska potrošnja prognozirana je na 3.574 MW, naspram proizvodnje od 3.089 MW, što je rezultiralo neto uvozom od oko 485 MW. Srbija je prosečno uvozila iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dok je izvozila ka Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Uvoz iz Bugarske prosečno je iznosio 276 MW, iz Rumunije 160 MW, a iz Mađarske 174 MW u baznom opterećenju. Srbija je istovremeno planirala oko 160 MW ka Crnoj Gori i 50 MW ka Severnoj Makedoniji.
Postojanje srpskog diskonta od €41/MWh uprkos neto uvoznoj poziciji sugeriše da se ova razlika ne može objasniti samo domaćim viškom ponude. Umesto toga, kombinacija lokalnih ponuda, raspoloživih prekograničnih kapaciteta, bilateralnog raspoređivanja i ograničenja u prenosu srpski formirane cene ka skupljim mađarskim i hrvatskim tržištima izgleda održava SEEPEX kao zasebnu cenovnu zonu.
To stvara neuobičajeno snažan signal za prekograničnu trgovinu. Teorijski raspon Srbija-Mađarska je veliki, ali njegova monetizacija zavisi od raspoloživih prava na prenosni kapacitet i satnog smera komercijalnih tokova, a ne samo od razlike u baznim cenama.
Crna Gora je pokazala još jednu karakterističnu prekograničnu strukturu. Njena domaća bilansna pozicija ostala je zavisna od uvoza, sa potrošnjom od 485 MW i proizvodnjom od 342 MW, ali je zemlja istovremeno planirala oko 569 MW ka Italiji, praktično funkcionišući kao koridor za tranzit električne energije između zapadnog Balkana i skupljeg italijanskog tržišta.
Sa Italijom na oko €197/MWh i Crnom Gorom na €162,69/MWh, ovaj zapadni tok i dalje predstavlja važan faktor koji utiče na balkanske tokove električne energije.
Rumunija se zateže, dok Bugarska izvozi
Rumunska cena od €174,90/MWh takođe odgovara relativno zategnutom domaćem bilansu. Potrošnja je procenjena na 4.552 MW, naspram svega 3.639 MW proizvodnje, što je ostavilo neto uvoz od oko 913 MW. Rumunija je snažno uvozila iz Bugarske i Mađarske, dok je istovremeno nastavila da snabdeva Srbiju.
Bugarska se nalazila na suprotnoj strani regionalnog bilansa. Njena proizvodnja dostigla je oko 4.935 MW, naspram potrošnje od 3.848 MW, što je rezultiralo prosečnim izvozom od 1.087 MW. Komercijalni tokovi uključivali su približno 600 MW ka Rumuniji i 276 MW ka Srbiji.
To objašnjava zašto su se bugarske, rumunske i grčke cene ipak konvergirale oko €171-175/MWh: bugarski višak apsorbovale su susedne elektroenergetske mreže, umesto da formira zasebnu zonu sa nižim cenama.
Forward kriva zadržava SEE premiju
Kratkoročni derivati nastavili su da vrednuju značajnu mađarsku premiju u odnosu na Nemačku. Mađarska električna energija za 36. nedelju bila je na €160/MWh, za 37. nedelju na €161/MWh, a septembar na €165/MWh. Odgovarajući HU-DE spread iznosio je €40,50/MWh za 36. nedelju, dok je za 37. nedelju i septembar pao na €27/MWh. CEGH gas bio je indikativno na €68,36/MWh, dok su EUA emisijske jedinice bile oko €82,73/t.
Forward struktura stoga ukazuje da se očekuje da će se ekstremna spot premija od €61,56/MWh Mađarske u odnosu na Nemačku smanjiti, ali ne i nestati.
Za neposredno tržište, ponedeljno trgovanje potvrđuje poznati obrazac kasnog leta u SEE regionu: snažna solarna proizvodnja i dalje može oboriti cene u pojedinim satima, ali ograničenja u prenosu i večernji rast tražnje brzo ponovo stvaraju premije nestašice nakon pada proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Naglo povećanje ponedeljnih vršnih cena, zajedno sa trajnim razlikama Srbija-Mađarska i Nemačka-Mađarska, pokazuje da prekogranični prenosni kapacitet, a ne ukupna regionalna potražnja, sve više određuje gde se nalazi najveća kratkoročna trgovačka vrednost.
