Sesija od 24. juna 2026. godine predstavljala je jasan dan cenovnog pritiska usled oskudice (scarcity pricing) širom severnog i centralnog SEE koridora. Glavni signal nije bio rast potražnje, već zategnut rezidualni teret sistema usled slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora, većeg učešća termoelektrana i izraženog večernjeg cenovnog skoka. HUPX je porastao na €200,72/MWh, što je +€27,7/MWh u odnosu na prethodni dan, dok je OPCOM u Rumuniji dostigao €200,95/MWh, čime je Rumunija postala najskuplje SEE tržište po dnevnom proseku. Nemačka je takođe ostala visoko na €207,84/MWh, pri čemu je HU-DE spread ostao negativan (-€7,12/MWh), što pokazuje da je Mađarska i dalje bila ispod Nemačke uprkos regionalnom skoku.
Regionalna mapa cena podelila se u dva jasna bloka. Visokocenovni klaster činile su Mađarska, Rumunija, Slovenija i Hrvatska, pri čemu je BSP Slovenija bio €195,49/MWh, a CROPEX Hrvatska €196,36/MWh. Srbija je pratila sa nižim, ali snažno rastućim nivoom, pri čemu je SEEPEX porastao za €62,8/MWh na €156,14/MWh, što je bio najveći dnevni skok u regionu. Bugarska i Grčka ostale su znatno jeftinije na €141,66/MWh i €139,85/MWh, dok je Albanija bila najniže tržište sa €106,81/MWh. Crna Gora je takođe bila slabija u odnosu na HUPX, sa BELEN-om na €113,62/MWh, što je pad od €1,7/MWh dnevno i čak €87,10/MWh ispod HUPX-a.
Fundamentalni bilans objašnjava ovaj skok. Regionalna potrošnja je ostala gotovo stabilna na 32.188 MW, uz samo +30 MW dnevno, ali se kvalitet proizvodnje pogoršao. Vetar je pao za 712 MW na 2.123 MW, dok je solar pao za 694 MW na 6.360 MW. Da bi se pokrio manjak, sistem se okrenuo upravljivim izvorima: gas je porastao za 745 MW na 5.383 MW, hidro za 456 MW na 6.829 MW, a ugalj za 301 MW na 4.868 MW. Nuklearna proizvodnja ostala je stabilna na 5.037 MW. Ovo je bio klasičan slučaj rezidualnog pritiska na sistem: stabilna potražnja, slabiji OIE, više termalne marginalne proizvodnje i viša večernja cena.
Najvažniji signal bio je satni oblik tržišta. Cene nisu bile visoke tokom celog dana, već koncentrisane u večernjem bloku. HUPX je pao na minimum od €60,7/MWh u H14, a zatim skočio na €604,8/MWh u H21. Slični skokovi viđeni su u Nemačkoj, Rumuniji i Sloveniji, gde je Nemačka dostigla €665,8/MWh, Rumunija €601,4/MWh, a Slovenija €583,5/MWh. To znači da rast bazne cene nije bio posledica konstantne napetosti sistema, već ekstremnog večernjeg ramp-up-a, dok je sredina dana ostala pritisnuta viškom solara, a večernji blok postao izuzetno vredan.
Struktura uvoza dodatno potvrđuje zatezanje sistema. Region HU+SEE bio je neto uvoznik sa 538 MW, što je +284 MW više nego dan ranije. Glavni tokovi iz Austrije i Slovačke (AT+SK) iznosili su 376 MW, blago niže na dnevnom nivou, ali su razlike između zemalja bile izražene. Bugarska i Grčka bile su neto izvoznici (~1.066 MW i ~1.050 MW), dok su Hrvatska (983 MW uvoza), Rumunija (~1.063 MW uvoza), Srbija (~479 MW uvoza) i Mađarska (~357 MW uvoza) bile u uvoznom režimu. Rezultat je tržište u kojem se južni višak proizvodnje nije u potpunosti prelilo u niže cene na severu zbog zagušenja i satne oskudice.
Pozicija Srbije je posebno važna. Rast SEEPEX-a na €156,14/MWh i dalje ostavlja Srbiju €44,58/MWh ispod HUPX-a, ali dnevni skok od €62,8/MWh pokazuje da je Srbija bila povučena istim večernjim nedostatkom kao Mađarska, Rumunija i Hrvatska. Kao neto uvoznik, Srbija je bila izložena regionalnom cenovnom uvozu, a ne izolovanoj domaćoj ravnoteži. Signal za srpske trgovce nije samo prosečna cena, već rast značaja večernjeg pokrivanja potrošnje i prekogranične fleksibilnosti.
Gorivo i CO₂ nisu bili glavni pokretač rasta. CEGH gas je pao na €43,25/MWh (-€0,6/MWh), dok je EUA pao na €80,71/t (-€0,9/t). Fjučersi uglja bili su tek blago viši, sa API-2 Jul-26 na $115/t i Q3-26 na $113/t. Mađarski forward krivu takođe nije u potpunosti pratila spot eksploziju: Week 27 pao je na €132,50/MWh, dok je Jul-26 porastao na €120,50/MWh. Ovo ukazuje da je tržište ovaj događaj tumačilo kao vremensko-OIE-uzrokovanu oskudicu, a ne kao strukturni pomak u troškovima goriva.
Kratkoročna prognoza ostaje blago bullish jer se očekuje porast temperatura. Projekcije pokazuju rast sa 24,4°C na 24. juna na 27,4°C do 27. juna u SEE+HU regionu. Mađarska bi mogla dostići 29,7°C, Srbija 28,1°C, Hrvatska 27,5°C, a Crna Gora čak 30,9°C. To povećava potrošnju za hlađenje, posebno u večernjim satima. Ako vetar ne ojača ili solar i hidro ne ublaže večernji stres kroz skladištenje ili upravljanje sistemom, rizik premije ostaje koncentrisan u H20–H22, dok sredina dana ostaje pod pritiskom solarnog viška.
Zaključak trgovine je jasan: pritisak na cene je večernje orijentisan, a ne bazno ravnomeran. HUPX, Rumunija, Slovenija i Hrvatska su ključne premium tačke; Srbija sve više zavisi od uvoza i regionalnog večernjeg formiranja cena; Grčka i Bugarska ostaju donji cenovni oslonci; dok je Crna Gora strukturno uvozno osetljiva, ali nije pratila puni skok. Za BESS i fleksibilnu hidroenergetiku, ovaj dan je bio izrazito povoljan: raspon između H14 minimuma (~€60/MWh) i H21 maksimuma (>€600/MWh) predstavlja jednu od najjasnijih arbitražnih prilika u poslednjem periodu.
