Nedavna studija Svetske banke otkriva da Rumunija može da iskoristi između 3 GW i 7 GW energije vetra na moru do 2035. godine. Trenutno, zemlja ima instaliranu kapacitetu od 3 GW energije vetra na kopnu i poseduje robustne resurse vetra na moru koji mogu generisati više energije nego što će joj biti potrebno.
Izveštaj identifikuje potencijal za do 7 GW kapaciteta energije vetra sa mora, uglavnom smeštenih najmanje 50 kilometara od obale u relativno plitkim vodama. Ovaj kapacitet mogao bi da se razvija početkom 2030-ih, koristeći dobro opremljene luke i lokalne lance snabdevanja u Rumuniji.
Na kraju 2022. godine, operativni kapacitet vetroelektrana sa mora u EU iznosio je oko 31 GW. Strategija Evropske komisije iz 2020. godine ima za cilj da se dostigne najmanje 60 GW do 2030. i 300 GW do 2050. godine, pri čemu je Crno more identifikovano kao ključna oblast za razvoj energije vetra sa mora.
Program za pomoć upravljanju energetskim sektorom Svetske banke (ESMAP) napominje da Rumunija ima resurse vetra srednje brzine sa tehničkim potencijalom od 76 GW—22 GW sa fiksnim temeljima na morskom dnu i 54 GW sa plovnim temeljima.
Studija opisuje dva scenarija za razvoj energije vetra sa mora:
Scenario niskog rasta: Ovaj scenarij pretpostavlja umeren pristup u skladu sa trenutnim obavezama za obnovljive izvore, projektujući 3 GW energije vetra sa mora da zadovolji 16% potreba Rumunije za električnom energijom do 2036. godine.
Scenario visokog rasta: U ovom scenariju, 7 GW energije vetra sa mora moglo bi da obezbedi 37% potreba zemlje za električnom energijom do 2036. godine, uz prosečnu stopu instalacije od 1,5 GW godišnje do 2035. godine.
Scenarij visokog rasta ukazuje na to da bi postizanje ovog kapaciteta dovelo do značajnih koristi, uključujući 2,3 puta veću instaliranu kapacitetu do 2035. godine u poređenju sa scenarijom niskog rasta, što rezultira većim smanjenjem troškova, 3,7 puta više lokalnih radnih mesta i 3,7 puta većim lokalnim bruto dodatkom do 2035. godine.
