Kompanija Eurowind Energy Romania započela je izgradnju tri vetroparka u županijama Galaći i Konstanca, ukupne snage 138 MW, čime se nastavlja povratak Rumunije velikim projektima kopnene energije vetra.
Projekti su dobili neophodna odobrenja od Nacionalnog regulatornog tela za energetiku i trebalo bi da počnu komercijalni rad 2027. godine. Koristiće 23 vetroturbine Vestas V162, pojedinačne snage 6,2 MW, dok se isporuka opreme očekuje tokom druge polovine 2026. godine.
Najveći projekat je vetropark Frumușița snage 66 MW u županiji Galaći, koji će obuhvatiti 11 turbina. Projekat Vector, koji se nalazi u blizini, instaliraće četiri turbine ukupne snage približno 24 MW, dok će vetropark Pecineaga Nord-Est u županiji Konstanca koristiti osam turbina za proizvodnju 48 MW.
Kompanija Vestas održavaće turbine na osnovu 20-godišnjeg ugovora o servisiranju, čime će projektima biti obezbeđena dugoročna tehnička podrška i veća predvidivost raspoloživosti, planiranog održavanja i troškova tokom životnog veka opreme. Za kreditore, servisni aranžman biće važan pri određivanju garancija proizvodnje, operativnih rezervi i izloženosti zameni ključnih komponenti.
Savremene mašine snage 6,2 MW omogućavaju portfelju da dostigne ukupno 138 MW sa samo 23 pozicije za vetroturbine. Time se smanjuje broj temelja, internih saobraćajnica i priključaka srednjeg napona u poređenju sa starijom tehnologijom vetroelektrana, iako veći rotori i komponente stvaraju zahtevnije logističke i transportne uslove, uključujući potrebu za većim dizalicama.
Orijentacioni kapitalni troškovi za kopneni vetroenergetski portfelj ove veličine u Rumuniji mogli bi da se kreću između 190 i 250 miliona evra, u zavisnosti od radova na mreži, cena turbina, građevinskih uslova i troškova finansiranja. Priključenje na prenosnu mrežu moglo bi da postane najvažniji rizik za rokove, posebno imajući u vidu veliki broj zahteva za priključenje novih projekata iz obnovljivih izvora i skladištenja energije.
Energija vetra ima drugačiju sistemsku vrednost u odnosu na brzo rastući rumunski solarni portfelj. Njena proizvodnja je manje koncentrisana u podnevnim satima, faktor kapaciteta je uglavnom viši, a vetroelektrane mogu da proizvode više energije tokom zime i noću. Zbog toga je novi portfelj važan ne samo za ciljeve u oblasti obnovljivih izvora već i za smanjenje izloženosti večernjem uvozu i volatilnosti cena povezanoj sa solarnom proizvodnjom.
Komercijalna bankabilnost projekata zavisiće od modela izlaska na tržište. Projekti bi mogli da kombinuju izloženost veleprodajnom tržištu sa korporativnim ugovorima o otkupu električne energije (PPA), ugovorima za razliku (CfD) ili drugim strukturama za zaštitu od tržišnog rizika. Dugoročni PPA smanjio bi rizik od promena cena, ali bi morao da uzme u obzir otkupne cene karakteristične za profil proizvodnje vetroelektrana, troškove balansiranja i moguće ograničavanje proizvodnje.
Rumunska elektroenergetska mreža postaje sve opterećenija kako broj zahteva za nove proizvodne kapacitete raste brže od njenog jačanja. Kašnjenje priključenja od 12 do 18 meseci moglo bi da poveća kamate tokom izgradnje i odloži početak novčanih priliva, potencijalno smanjujući internu stopu prinosa na kapital za 1 do 3 procentna poena. Program izgradnje kompanije Eurowind zato će zahtevati tesnu koordinaciju isporuke turbina, radova na trafostanicama, testiranja mreže i puštanja pod naponom.
Tri projekta uspostaviće značajnu novu operativnu platformu kompanije Eurowind u Rumuniji. Njihova vrednost neće zavisiti samo od instaliranih megavata: dostupnost mreže, ostvarene otkupne cene, preciznost prognoze proizvodnje i učinak dugoročnog servisnog aranžmana sa kompanijom Vestas oblikovaće prinose tokom prvog punog operativnog ciklusa.
