U 2011. Godini proizvedeno 20 milijardi kWh. – Uz podizanje snage blokova i energetske efikasnosti, slede i značajni eko – projekti. – Investicije do 2017. Godine u ukupnoj vrednosti od 1, 1 milijardu evra.
U protekloj, 2011, godini Elektroprivreda Srbije i njena zavisna privredna društva pokazala su izuzetnu vitalnost i sposobnost u upravljanju rizicima, a veliki rizik bila je dugotrajna suša. Savladavajući teškoće nastale zbog suše, EPS jeste ostao bez značajnijeg dela moguće dobiti, ali je istovremeno zabeležio proizvodne rekorde koji će ostati zapisani u istoriji srpske energetike. U celini, EPS je veoma dobro poslovao u svim elektroenergetskim delatnostima – proizvodnji uglja i proizvodnji električne energije, pa i distribuciji, gde su gubici smanjeni, a naplata povećana u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, 2011. Godinu najupečatljivije obeležile su rekordne proizvodnje uglja i električne energije iz uglja, kod kojih je dostignut prag mogućeg pri nastojanju da se u što većoj meri umanje posledice izuzetno teške i duge suše. Zbog niskih dotoka, iz hidroenergije dobijeno je samo oko 9, 2 milijarde kilovat – sati, što je oko 3, 3 milijarde manje nego 2010. Godine. I pored toga, EPS je, sa proizvedenih nešto više od 36 milijardi kWh, 2011. Godinu zaokružio sa tri odsto većom proizvodnjom električne energije od planirane. Rudari su ukupno iskopali oko 40 miliona tona uglja, što je devet procenata više nego što je planirano. Od toga, „Kolubara“ je proizvela više od 31 milion tona. U termoelektranama na ugalj, TENT i „TE – KO Kostolac“, proizvedeno je ukupno oko 26, 5 milijardi kilovat – sati ili 3, 3 milijarde kWh više nego 2010. Pri tome, Termoelektrane „Nikola Tesla“ ostvarile su najznačajniji u nizu svojih proizvodnih rekorda. Za godinu dana proizvele su više od dvadeset milijardi kilovat – sati, što je 3, 2 milijarde kWh više nego što su proizvodile pre desetak godina. Tim povodom razgovarali smo sa Petrom Kneževićem, direktorom Privrednog društva Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, koje je prošle godine isporučilo 60 odsto ukupno proizvedene električne energije iz raspoloživih kapaciteta EPS – a.
U TENT – u nije izgrađen nijedan novi blok, a prošlogodišnja proizvodnja bila je kao da jeste. Da li to znači da ste probili granicu mogućeg?
– Tačno je da je proizvodnja u TE „Nikola Tesla“ prošle godine bila veća nego 2002. Ili 2003. Godine za količinu energije koju proizvede blok od 400 megavata. Mi novi blok nemamo, ali smo podizanjem snage postojećih blokova i energetske efikasnosti stvorili osnovne tehničko – tehnološke uslove da možemo da proizvodimo toliko energije kad je god to potrebno. Ovo sada realnom snagom blokova egzaktno se iskazuje šta je sve urađeno u TENT – u tokom prve faze revitalizacije, u koju je uloženo 450 miliona evra, od kojih su polovina bile donacije. Drugi pokazatelj je količina energije, to jest 3, 2 milijarde kWh uvećana proizvodnja električne energije na godišnjem nivou, čijom vrednošću na realnom tržištu mogu objektivno da se sagledaju efekti uloženih sredstava i napora u podizanje snage i energetske efikasnosti, kao i u unapređenje ukupnog proizvodno – poslovnog sistema. U najkraćem, to je stepenik do koga smo stigli sa prvom fazom revitalizacije termoblokova u TENT – u. Puni odgovor na vaše pitanje je da su se prošle godine stekli svi potrebni uslovi da smo mogli da ostvarimo veliku proizvodnju i postignemo rekord – više od 20 milijardi kWh. Pored spremnosti i pouzdanosti blokova, ispostavile su se i potrebe konzuma, koje su nam omogućile da plasiramo svu našu moguću proizvodnju. To takođe znači da EPS, zahvaljujući uvećanoj proizvodnji u termosektoru, nije morao celokupan manjak električne energije iz hidroelektrana da pokriva kupovinom kilovat – sati na otvorenom tržištu, i to po znatno većoj ceni od EPS – ove regulisane.
Kada je registrovan dvadesetmilijarditi kWh?
– U četvrtak, 29. Decembra, upravo u vreme našeg tradicionalnog prednovogodišnjeg susreta sa poslovnim prijateljima i saradnicima, sirene su oglasile da je na mreži registrovan 20 – milijarditi kilovat – sat iz TENT – a u 2011. Godini. To je najefektnije naše postignuće u prošloj godini, a imali smo ih nekoliko. Recimo, plan proizvodnje PD TENT za 2011. Ostvaren je već 14. Decembra. Najveću dnevnu proizvodnju TENT A, 37, 099 miliona kWh, postigao je 9. Decembra, a do toga dana ova elektrana proizvela je u prošloj godini 10, 336 milijardi kWh i tako oborila četvrt veka star sopstveni rekord. Sve to postignuto je, naravno, zahvaljujući odličnom radu rudara „Kolubare“, koji su za potrebe TENT – ovih elektrana obezbedili ukupno oko 29 miliona tona uglja. Od toga, do deponija u Obrenovcu Železnički transport TENT – a dopremio je 28 miliona tona, pa je to još jedan od rekorda ostvarenih u našoj kompaniji.
Da li se snaga blokova može i dalje podizati?
– Ako je 20 milijardi kWh rekord za TENT u uslovima značajno smanjene ponude na unutrašnjem tržištu, ali i u okruženju, to znači da je sa sadašnjim stanjem opreme dostignut najviši nivo. Ove godine, međutim, ulazimo u novi srednjoročni period i realizaciju srednjoročnih planova, posle čega će, već 2016. Godine, TENT – ovi blokovi biti ojačani za novih 400 megavata, a proizvodnja uvećana za dodatnih 3, 5 milijardi kilovat – sati na godišnjem nivou. Konkretno, planirano je da TENT 2016. Godine proizvede 23, 5 milijardi kWh. I to će biti plafon u proizvodnji sa postojećim postrojenjima.
Kolika je ukupna vrednost tih novih projekata?
– U projekte druge faze revitalizacije termoblokova, koja počinje ovih dana, biće uloženo oko 500 miliona evra. Cilj je da se krene u susret sve većim potrebama za električnom energijom u Srbiji i da se što bezbolnije dočeka završetak izgradnje TENT B – 3 i „Kolubara B“. Više od toga, međutim, tačnije 600 miliona evra, uložićemo u projekte zaštite životne sredine od negativnih uticaja proizvodnje električne energije iz uglja. Reč je o nekoliko veoma važnih projekata, kao što je, na primer, sistem odsumporavanja, za šta smo dobili veoma povoljan japanski kredit u iznosu od 250 miliona evra. Od Evropske unije dobili smo donaciju od 15 miliona evra za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na TENT B, a pored toga u planu su izgradnja novog sistema otpepeljivanja na TENT A, završetak rekonstrukcije elektrofiltera, koju smo počeli još u prvoj fazi revitalizacije blokova, kao i eliminacija azotnih oksida iz nusproizvoda naših elektrana. Prema tome, krajem ovog srednjoročja imaćemo značajno ojačanu snagu blokova i proces proizvodnje sa znatno manjim negativnim uticajem na okolinu. U nekim segmentima, kao što su smanjivanje emisije pepela iz dimnjaka i njegovog razvejavanja sa deponije TENT B, recimo, mi smo mnogo uradili i tokom prve faze revitalizacije, tako da sada nastavljamo sa projektima kojima ćemo postići da proizvodnja u TENT – u bude u skladu sa standardima zaštite okoline u Evropskoj uniji.
Da li su zaštiti okoline doprineli projekti za podizanje energetske efikasnosti?
– Svi naši poduhvati za podizanje snage blokova i energetske efikasnosti tokom prve faze revitalizacije obuhvatali su i segment smanjivanja štetnog uticaja na okolinu. Tako će biti i u drugoj fazi. Da bi se razmelo kakva je to sprega, ilustrativan je primer potrošnje uglja. Optimizacijom proizvodnog procesa prethodnih godina, TENT je na godišnjem nivou smanjio potrošnju uglja za 400 hiljada tona. Sa novim projektima efikasnosti i optimizacije do 2016. Smanjenje potrošnje uglja ići će za još pola miliona tona godišnje. Prema tome, to je jedan od direktnih efekata na zaštitu životne sredine. Recimo, za proizvedenih 20 milijardi kWh u prošloj godini obe elektrane „Nikola Tesla“ utrošile su 28 miliona tona uglja. Od toga je četiri do 4, 5 miliona tona bilo pepela. Jasno je da bi i pepela bilo više da potrošnja uglja nije smanjena.
Pepeo iz TENT – a počele su da kupuju cementare. Da li to rešava problem deponovanja ovog nusproizvoda?
– Problem prostora za deponije pepela na TENT B bitno je umanjen sa izgradnjom novog sistema za ugušćeno odlaganje pepela i njegovo razdvajanje od šljake. Takav sistem odlaganja izgradićemo i na TENT A. Ono što ostaje kao konstanta jeste da će TENT uvek imati velike količine pepela i da to u nekoj budućoj strategiji ekonomske efikasnosti srpske privrede može da bude resurs za perspektivu. U svetu, ovakav pepeo koristi se sa proizvodnju cementa i u putogradnji. Mi smo do sada cementarama prodavali godišnje oko sto hiljada tona. U toku su razgovori da se ova količina udvostruči. Međutim, ni to ne može bitnije da utiče na nivo deponija kod nas niti su naši prihodi od te prodaje za hvalu. Sasvim drukčije bi bilo kada bi se pepeo koristio za podlogu pri izgradnji puteva umesto šljunka kao neobnovljivog resursa. To bi već bila ekonomska efikasnost, a i značajan doprinos zaštiti životne sredine. Mi se nadamo da izgradnja Koridora 10 ovu ideju postaviti na pravo mesto.
Novoosnovani Sindikat smenskih radnika obelodanio je nameru da će zaoštriti štrajk. Tim povodom nameću se dva pitanja. Prvo je koliko su rekordnoj proizvodnji doprineli organizacija rada i angažovanje zaposlenih i drugo da li je dvomesečni štrajk uticao na rezultate?
– Što se organizacije rada tiče, ona je u osnovi onakva kakva je postavljena od početka, po ugledu na francuska iskustva. U procesu restrukturisanja EPS – a počelo je smanjivanje broja zaposlenih na način koji se nije pokazao svrsishodnim. Sada treba videti kako broj zaposlenih dovesti na optimalan nivo, a da se ne ugrožavaju ni procesi proizvodnje niti poslovno – ekonomska efikasnost. To, međutim, ne može da radi nijedno privredno društvo samo za sebe. Na nivou EPS – a potrebno je da se utvrde principi i kriterijumi, koji bi svima omogućili najracionalniji pristup. Što se doprinosa zaposlenih tiče, tu bih istakao izuzetnu posvećenost i radnim zadacima i firmi u celini. Pri tome, ponašanje štrajkača do sada je išlo u prilog ovoj tvrdnji. Iako je štrajk objavljen pre dva meseca, on je organizovan i vođen tako da ni u jednom trenutku nije došao u pitanje proces rada – istakao je Knežević.
Obaveza i privilegija
– Rad u TENT – u je privilegija, ali i velika odgovornost. To je mera koju su negovale generacije pregalaca koji su svoje znanje, energiju i kreativnost ugradili u PD TENT. Otuda i veća obaveza ove i svake naredne generacije da jačaju značaj TENT – a i da čuvaju njegov ugled dobre kompanije – istakao je Knežević.
Po meri EPS – a
– Poziciju TENT – a u srpskoj privredi određuje to što TENT proizvodi 60 odsto od ukupno proizvedene električne energije i što je najveći oslonac u obezbeđivanju energetske stabilnosti Srbije. Posebno značenje daju mu saradnja sa naučnim i stručnim institucijama, kao i ostalim preduzećima u privredi. Ali, ako pitate da li ovakav značaj TENT – a prati i odgovarajuća njegova pozicija u ukupnim društvenoekonomskim odnosima, onda je odgovor da TENT ovu šire gledanu poziciju ostvaruje u okviru grupe „Elektroprivreda Srbije“, čiji su i uticaj i razvojni domet omeđeni regulisanom cenom struje manjom od tržišne, i to u već dosta dugom periodu – naglasio je Knežević.
Izvor EPS magazin KWh
