Na listi prioriteta u EU zaštita životne sredine na trećem mestu. – Predstoje najoštriji rezovi u smanjivanju ugljen dioksida.
Niz godina zaštita životne sredine u elektroenergetici bila je u senci oporavka proizvodnih kapaciteta. Ipak, okolnosti se menjaju i ova oblast je u procesu restrukturiranja od jesenas u „Elektroprivredi Srbije“ postala zajednička funkcija za direkcije i sva privredna društva.
Mihajlo Gavrić, direktor Funkcije zaštite životne sredine, kaže u razgovoru za naš list, da je ideja bila da ova oblast bude na istom mestu, u vrhu menadžmenta odmah ispod generalnog direktora, kao što je postavljena u velikim energetskim kompanijama. A, EPS tome i teži da bude jedna od 20 najvažnijih elektroenergetskih kompanija Evropi.
– Srbija i EPS su u specifičnoj situaciji, jer u jednom vremenskom periodu prioritet nije bila zaštita životne sredine, već neki drugi događaji i okolnosti, koji su prouzrokovali zaostajanje u toj oblasti – objasnio nam je Gavrić. – Zemlja se okrenula ka Evropskoj uniji i pridruživanju i to podrazumeva određene mere. Zaštita životne sredine je na listi prioriteta u EU na trećem mestu, to je jedna od najvažnijh evropskih sektorskih politika i 30 odsto ukupnih obaveza neke zemlje u smislu prisajedinjenja odnosi se na zaštitu životne sredine. Tokom poslednjih desetak godina EPS je bio usredsređen na proizvodnju električne energije, a drugi sektori, nešto manje važni, trpeli su i zaostajali. Sada je, međutim, problem što za kratko vreme moramo da nadokandimo taj zaostatak.
Ugovori obavezuju
Gavrić ističe da nas ugovor o osnivanju Energetske zajednice zemalja srednje i jugoistočne Evrope, koji je ratifikacijom u Skupštini Srbije stekao zakonodavni okvir, obavezuje da harmonizujemo propise sa EU. Niz obaveza proističe iz tog dokumenta gde su s jedne strane potpisnice zemlje jugoistočne Evrope, a s druge strane EU. Srbija tako treba da ispuni sve direktive koje se tiču emisije štetnih materija u vazduh, azotnih i supor oksida. Postoji i vremenski okvir – 31. Decembar 2017. Godine – kada sve treba da se realizuje.
– I domaće zakonodavstvo je postavilo rokove i to strože – kaže Gavrić. – Domaća regulativa se bazira na zbirci svih evropskih direktiva u industriji i energetici, a kao sertifikacija energetskim subjektima izdaje se integralna dozvola. To je sastavni deo radne dozvole i bez integralne ne može da se dobije radna. Naši propisi kao rok za ispunjenje odredili su 2015. Godinu, ali s obzirom na trenutne okolnosti teško da se to može postići i moraće da dođe do promene zakona. Ali, o tome država treba da odluči.
Osim evropskih i domaćih propisa, prema rečima našeg sagovornika, veća ulaganja u projekte zaštite životne sredine odgovornost su EPS – a kao velikog sistema prema stanovništvu i državi. A, rezultati dosadašnjih investicija u zaštitu životne sredine veoma su vidljiva i kvantifikovana smanjenja zagađenja. Uložena su sredstva u elektrofiltere termoelektrana, kako bi njihov rad bio u skladu sa propisima EU, kao i u izmene sistema za transport pepela, čime se zagađenje vazduha smanjilo za 13 puta u odnosu na raniji period. Emitovanje sumpordioksida iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ smanjeno je devet puta, odnosno 88 odsto, azotnih oksida tri puta ili 62 procenta, dok su praškaste materije umanjene 13 puta, odnosno za 91 odsto. Na taj način unapredila se najdirektnija zaštita vazduha i zdravlja stanovništva u okolini termoelektrana. Istovremeno, eliminisana je sekundarna emisija i podizanje prašine, kao i isticanje teških metala u podzemne vode, a samim tim i dospevanje u lanac ishrane.
– Mogućnost za uspeh u unapređenju zaštite životne sredine je u sinergiji nosilaca aktivnosti, ali ne sme da bude politizacije, ni sporenja republičkog,
pokrajinskog ili lokalnog nivoa. Jer, uticaji su ne samo lokalnog i regionalog, već su evropskog formata – ističe Gavrić. – Treba raditi i na edukaciji stanovništva, bez manipulacije. U Srbiji ima dosta pametnih ljudi koji žele da se bave ovom oblašću i zato je važno da se napravi kritična masa stručnjaka. Mi, koji se bavimo zaštitom životne sredine u EPS – u, imali smo dobru saradnju i sa državom, lokalnim samoupravama i bitno je da na nivou top menadžmenta imamo puno razumevanje i podršku. Bez te podrške ništa ne bi moglo da se uradi ni u jednom velikom sistemu, pa ni u EPS – u. To su prepoznali i bivši i sadašnji generalni direktor.
Razvoj tehnologije skladištenja ugljen dioksida
Kao jedan od najvažnijih zadataka za budućnost direktor Funkcije zaštite životne sredine pominje i obavezu iz najveće svetske konvencije o promeni klime. Svet čekaju najoštriji rezovi u smanjenju emisije ugljen dioksida u energetici. U EU, je prema rečima našeg sagovornika, to već stvarnost, a Srbiju to tek čeka,
– Ni država, a ni EPS, nemaju pravo da drže glavu u pesku i vreme je da se izmenimo i vidimo gde je sve interes kompanije – ukazuje Gavrić. – Procene su da će pravo na emisiju, koje je već uvedeno u EU i kompanije ga nabavljaju na slobodnom tržištu, sa trenutnih 15 evra po toni do 2020. Godine dostići 40 evra po toni. Sa emisijom iz naših elektrana, došli bi do brojke jednake godišnjem prihodu EPS. Direktna posledica bi bila vidljiva na ceni električne energija koja bi morala da bude duplo veća, a i tada ne bi bilo novca za razvoj kompanije.
Direktor Funkcije zaštite životne sredine objasnio nam je da se u svetu razvijaju tehnologije skladištenja CO2, pretvaranja u tečno stanje i pakovanja u zemljinoj kori. Sve su to za sada, ipak, eksperimenti i nigde se ne radi masovno. – Neophodno je i povećanje energetske efikasnosti, a što se tiče EPS – a homogenizacija uglja doprineće većoj proizvodnji električne energije iz manje količine uglja. Ali, to ne može biti samo akcija EPS – a već celog društva – naglasio je Gavrić. – Treba poboljšati energetsku efikasnosti u građevinskoj, industriji, u politici grejanja i to nije samo EPS – ov, već i opštedruštveni i državni posao.
Kao jedan od izazova u budućnosti, a koji za posledicu ima klimatske promene, Gavrić pominje vođenje sistema. Jer, klimatske promene dovešće do toga da meteorološki događaji budu agresivni. Tako bi kišne epizode zadržale istu zapreminu vode, ali na kraćem intervalu i time je veća mogućnost poplava. Zato će biti i neophpodno drugačije planiranje i vođenje elektroprivrednog sistema, ali i veoma dobra saradnja sa meteorološkom službom.
– Biće neophodno podizanje kvaliteta prognoza, ne samo zbog planiranja proizvodnje, već i zbog planiranja potrošnje – kaže Gavrić. – Jer povećanje temperature za dva stepena ima za posledicu i povećanje maksimalne letnje temperature i na plus 48 stepeni Celzijusa. A, tokom prošlog leta viđena su 2, 5 meseca sa temperaturama oko 36 stepeni i to podrazumeva veći utrošak za hlađenje.
Nusprodukti sa širokom primenom
Naš sagovornik ističe da je za takvu saradnju neophodna multidisciplinarnost, kako bi se postigli uspešni rezultati. Jedna od mogućnosti smanjenja emisije CO2 je zamena goriva. Kada bismo od 40 miliona tona uglja, koliko trošimo, sa 10 odsto u kalorijskoj vrednosti uspeli da zamenimo biomasom, kako kaže Gavrić, uštedeli bismo oko 160 miliona evra godišnje.
Gavrić kaže i da EPS čeka i do sada nepokrivena oblast upotrebe onoga što se do juče zvalo otpad, a od sutra sekundarna sirovina. To su nusprodukti prečišćavanja dimnih gasova i sagorevanja – elektrofilterski pepeo, koji ima neverovatno široku primenu od ženske kozmetike kao punilac pudera, pa do izgradnje brana umesto šljunka i peska (pravljenje betona). A pepeo ima i poculanska svojstva i koristi se u izgradnji puteva. Ista konstatacija odnosi se i na gips kao produkat uklanjanja SO2 iz dimnog gasa, koji se može koristiti za popravljanje kvaliteta zemljišta, za izradu građevinske galanterije itd. Gavrić podvlači da razvijene zemlje tako rešavaju probleme i od nečeg što opretećuje stvaraju novu vrednost, nova radna mesta, otvaraju se nove kompanije koje plaćaju porez, a samim tim i doprinose dobrobiti države i celokupnog stanovništva.
Polovina para na odsumporavanje
Kao najvažnije projekte po klasama, Gavrić navodi odsumporavanje, denitrifikaciju dimnih gasova, prečišćavanje otpadnih voda, primenu sekundarnih sirovina. On kaže da je veoma važan završetak projekta transporta pepela i šljake u TE „Nikola Tesla“. Za prečišćavanja otpadnih voda obezbeđena su donatorska sredstva za TENT A i B, dok su rešeni projekti odsumporavanja zasigurno na dve elektrane TENT A i „Kostolac A“, a vrlo moguće da će biti i na trećoj TENT B. Samo projekti odsumporavanja čine polovinu od 1, 2 milijarde evra planiranih sredstava do 2017. Godine.
– Veoma smo zahvalni Fondu za zaštitu životne sredine, Evropskoj komisji, Vladi i narodu Japana, kao i Evropskoj banci za obnovi i razvoj, nemačkom KfW i svim finansijskim insitucijama koje nam pomažu da realizujemo projekte u zaštiti životne sredine.
Manjak kadrova
Koliko su kadrovi deficitarni, kako kaže Gavrić, pokazuje i nedostatak literature na srpskom jeziku. Nedostaju nam mladi i obrazovani ljudi, ali nažalost ni na trenutnom, a ni na prethodnom konkursu zaštita životne sredine nije dobila nijednog pripravnika, objašnjava Gavrić. U decembru, ipak, razgovarali smo sa pet, šest mladih koji su završili vrhunske svetske škole poput „Sorbone“ ili instituta „Maks Plank“. Ideja je da razgovaramo sa nadležnima u Ljudskim resursima, napravimo izbor i počnemo da radimo sa tim mladim ljudima. Imamo malo vremena za realizaciju, ne smemo da eksperimentišemo i potreban je miks najboljih starijih i najperspektivnijih mladih.
Izvor EPS magazin KWh
