Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikeSvetska energetika unapređuje...

Svetska energetika unapređuje rudarstvo, I „čist“ i „pametan“ ugalj

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

 

Neophodne mere za veću efikasnost, uvođenje savremenih tehnologija i unapređenje zaštite životne sredine. – Kroz aktuelni projekat u RB  „Kolubara“ EPS doprinosi primeni zelene ekonomije

Iako su mnogi prognozirali da će ugalj posle havarije u japanskoj nuklearki  „Fukušima“ i zatvaranja nuklearki u Nemačkoj doživeti renesansu, izvesno je da će i rudarski sektor osetiti razvojne promene. Sigurnost snabdevanja, konkurencija i zahtevi u zaštiti životne sredine glavne su smernice razvoja rudarstva, i to ne samo u razvijenim zemljama, već i u onima u tranziciji.

– Ugalj će obezbediti most ka budućnosti, ali samo uz preduzete paralelne aktivnosti za povećanje efikasnosti, uvođenje savremenih tehnologija, kroz bolju organizaciju i unapređenje mera zaštite životne sredine – kaže za naš list Slobodan Mitrović, direktor za strategiju i investicije u proizvodnji u Direkciji EPS – a za strategiju i investicije. – Naglasak treba da bude na održivom upravljanju eksploatacijom uglja, ali sa osvrtom na osnovne operacije koje donose vrednost proizvoda i usluga klijentima, kao i u zadovoljavanju ciljeva društva, privrede, lokalnih zajednica, istovremeno razvijajući profitabilne poslovne rezultate. Tako  „čist“ ugalj mora postati i  „pametan“ ugalj, da bi se kao dominantan energent održao.

Ugalj je za mnoge evropske zemlje i dalje najdominatniji energent, a snabdevanje električnom energijom bazirano je na uglju (27 odsto) , nuklearnoj energiji (28) , hidro energiji (11) i gasu (23 odsto). Prema rečima Mitrovića, ugalj ne samo da obezbeđuje sigurnost u snabdevanju, već daje veliki doprinos održavanju cena energije konkurentnim, bez mnogo fluktuacija i nepredviđenih kretanja. Primera radi, EUROCOAL je prošle godine poredio cene električne energije u Nemačkoj, uzimajući za referentnu 1973. Godinu, pre pojave naftne krize. U periodu 1973. – 2011. Cene nafte su 10 puta porasle, cene prirodnog gasa su devet puta više, a ugalj je tek 2, 7 puta skuplji i skoro to isto važi za cene električne energije.

– Posmatrajući svetske parametre jasno je da su rezerve nafte, uglja, prirodnog gasa ograničene i izvesno je iscrpljivanje neobnovljivih izvora energije. Proizvodnja iz obnovljivih izvora se stimuliše, ali ona je sama za sebe nedovoljna da bi se zadovoljile globalne energetske potrebe. Zajednički cilj mora biti da se dođe do najboljeg mogućeg energetskog i tehnološkog miksa, koji mora da bude i ekonomski opravdan, što je moguće više efikasan i ekološki – ističe Mitrović.

Do 2030. U svetu godišnje novih 200 GW?

Rezerve uglja su široko rasprostranjene, za razliku od rezervi nafte i gasa. Ekonomski nadoknadive rezerve bi mogle potrajati 150 godina u odnosu na trenutne stope eksploatacije. Kameni ugalj je znatno jeftiniji na međunarodnim tržištima od nafte i gasa koji najveći broj zemalja uvozi. Očekuje se da će ovo gorivo ostati ključni energent za proizvodnju električne energije u zemljama koje poseduju domaće rezerve uglja/lignita.
Po predviđanjima Međunarodne agencije za energiju u slučaju scenarija da sadašnji zakoni i energetske politike ostaju nepromenjeni, potrošnja energije na svetskom tržištu porašće za 49 odsto od 2007. Do 2035. Godine, s godišnjim porastom od 2, 4 odsto za period od 2009. Do 2025. Godine. Procena je da će u Evropi godišnji rast konzuma biti 1, 15 odsto a za konzum u Srbiji EPS procenjuje rast od 1, 1 odsto godišnje. U takvom scenariju proizvodnja električne energije iz uglja u svetu će se godišnje povećavati u proseku od 2, 3 odsto, čime će ugalj biti drugi najbrže rastući izvor za proizvodnju električne energije.

Naš sagovornik kaže da iako su tečna goriva i dalje najveći izvor energije, prognozira se da će njihov udeo u svetskom tržištu energije padati od 35 u 2007. Na 30 odsto u 2035. Godini, zbog visokih cena nafte.

– Za ispunjanje ovakvog rasta potrošnje potrebne su investicije, a predviđanja IEA pokazuju da bi do 2030. Godine u svetu bilo potrebno izgraditi 200 GW instalisanih kapaciteta godišnje, što znači oko novih 550 MW dnevno! – objasnio je Mitrović. – Šta će se posle 2030. Graditi, koje će tehnologije dobiti primat, zavisi od mnogo faktora. Ono što se nameće nama, kao zemlji u razvoju, je realnost da Srbija u narednih petnaestak godina bazira svoj razvoj na uglju/lignitu i sačeka rasplet u svetu u trci tehnologija.

EPS i zelena ekonomija

Direktor za strategiju i investicije u proizvodnji kaže da su svi u EPS – u svesni da je racionalno korišćenje uglja – lignita kao prirodnog resursa od izuzetne važnosti, i da projekti odražavaju tri dimenzije održivog razvoja – socijalnu, ekonomsku i ekološku. A posebno kada je u projektima potrebna pomoć u finansiranju, tu su i multisektorski i multidisciplinarni aspekt.
Primer ovakvog načina rada je aktuelni projekat  „Unapređenje životne sredine u EPS RB Kolubara“, koji je iz rudarskog sektora, a cilj je unapređenje tehnologije eksploatacije uglja. Da bi dobio  „zeleno“ svetlo međunarodnih finansijskih institucija, Evropske banke za obnovu i razvoj i Nemačke razvojne banke (KfW) projekat je morao da dokaže doprinos u unapređenju životne sredine, energetski i socijalni doprinos održivom razvoju. Mitrović kaže da se kroz ovaj projekat doprinelo primeni koncepta zelene ekonomije, što će postati normativ i za naredne projekte.
– Zbog ovakvog pristupa, Evropska banka za obnovu i razvoj je izuzetno brzo prihvatila projekat i to u rekordno kratkom roku u odnosu na druge investicije u regionu, potpisala je sa nama ugovor o zajmu, a uskoro očekujemo i potpisivanje dela zajma sa Nemačkom razvojnom bankom – naglasio je naš sagovornik.

Poslednji trendovi na tržištu uglja

Trendove na tržištu uglja u prošloj godini bitno su poremetili poplave u Kvinslendu, u Australiji i zemljotres i cunami u Japanu. Poplavljeni kopovi i oštećene železničke pruge do luka u Australiji poremetili su isporuke i snabdevanje ugljem, što se odrazilo i na cene. Nemili događaji u Japanu, katastrofa na Nuklearnoj elektrani  „Fukušima“ kao i oštećenja na ostalim nuklearnim elektranama i elektranama na ugalj, uticali su na upotrebu nuklearne energije za proizvodnju električne energije širom sveta. Vlada Švajcarske je donela odluku o zatvaranju svojih pet postojećih nuklearnih elektrana u periodu 2019. – 2034, kao i odluku da neće izgraditi ni jednu novu nuklearku. U Nemačkoj je sedam najstarijih nuklearnih elektrana (puštene u rad pre 1980.) ugašeno, dok se za ostale NE zatvaranje planira do 2022. Godine. Nestabilnost na Bliskom Istoku preti snabdevanju naftom i dalje stvarajući pritisak na cene sirove nafte. Naš sagovornik kaže da je ugalj tako ostao na nivou, kao konkurentni izvor energije i postao je gorivo izbora za proizvodnju električne energije u zemljama u razvoju. To se desilo ponajviše u Kini, gde je potrošnja dostigla nivo od preko 3, 3 milijarde tone, što iznosi skoro polovinu svetske potrošnje! Prošle godine je Kina, iako veliki proizvođač uglja, kako kaže Mitrović, po prvi put iskazala potrebu za nedostajućom količinom ovog energenta.
– Kao i Kina, Indija i ostale zemlje sa brzim razvojem ekonomije sve se više oslanjaju na međunarodno tržište uglja, kako bi zadovoljile potrebe i ispratile dinamiku snabdevanja ugljem koja se u izvesnoj meri izmenila – objasnio je Slobodan Mitrović. – Zanimljivo je da cene uglja u Evropi sada prate cene u luci Kuinhuangdao, tako da je kinesko tržište postalo značajno za izvoznike i trgovce.

Izvor Kwh

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bugarska: Bulgargaz i BOTAS će ponovo pregovorati o gasnom sporazumu

Bugarski parlament usvojio je rezoluciju kojom se ministar energetike zadužuje da organuzuje novu rundu pregovara o sporazumu između bugarskog državnog snabdevača prirodnim gasom Bulgargaza i turske energetske kompanije BOTAS, koji je potpisan 3. januara 2023. godine. Prema rezoluciji, svi dokumenti kojima...

Rumunija: Premier Energy najavljuje IPO na Bukureštanskoj berzi

  Premier Energy, vertikalno integrisana energetska grupa koja je aktivna u Rumuniji i Moldaviji, objavila je da je pokrenula procedure pred Rumunskom agencijom za finansijski nadzor (ASF) u cilju realizacije Inicijalne javne ponude (IPO) od 125 miliona evra na Bukureštanskoj berzi...

Albanija: RenX Italia planira da razvije projekat vetra od 120 MW

RenX Albania, podružnica kompanije RenX Italia, podnela je zahtev albanskom Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku za izgradnju vetroparka Pogradec kapaciteta 120 MW. Investitor priprema projekte vetroelektrana ukupne snage 1,3 GW u Albaniji, 334 MW u Severnoj Makedoniji i 2,4 GW u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!