Izveštaj o praćenju spremnosti za CBAM (mehanizam prilagođavanja na granici za ugljen-dioksid) koji je objavio Sekretarijat Energetske zajednice (EnC) otkriva da nijedna zemlja na Zapadnom Balkanu nije ispunila potrebne kriterijume za početak integracije svog elektroenergetskog tržišta s tržištem EU članica. Ova integracija je ključna za dobijanje izuzeća od nadolazeće prekogranične poreza na emisiju ugljen-dioksida na izvoz električne energije, koji će biti uveden početkom 2026. godine.
Za 2023. godinu, procenjeni teoretski troškovi CBAM-a za srpsku električnu energiju iznose značajnih 1,07 milijardi evra. Ako se potpuno primeni, ukupno opterećenje porezom na ugljen-dioksid za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju moglo bi dostići 797 miliona evra.
EnC prati regulatorno i reformno okruženje među svojim ugovornim stranama kako bi osigurao da električna energija koja se izvozi u EU može da kvalifikuje za izuzeće u okviru CBAM-a. Počinjeći od 2026. godine, EU uvoznici će morati da plaćaju ovaj porez, koji odgovara emisiji CO2 povezanoj s proizvodnjom pokrivenih dobara.
U svom izveštaju, EnC upozorava da kašnjenja u spajanju elektroenergetskih tržišta smanjuju šanse da ove zemlje dobiju izuzeća pre roka 31. decembar 2025. godine. Bez tih izuzeća, troškovi emisije biće preneseni na uvoznike električne energije iz trećih zemalja, što bi moglo negativno uticati na njihovu konkurentnost. Spajanje tržišta moglo bi omogućiti ovim zemljama da odlože primenu CBAM-a do kraja decenije.
Da bi se postiglo spajanje tržišta, operateri elektroenergetskih tržišta i operateri prenosnog sistema moraju se uključiti u intraday (SIDC) i day-ahead (SDAC) mehanizme spajanja. Neophodni zahtevi za spajanje tržišta uključuju potpunu transpoziciju Paketa za integraciju elektroenergetskog tržišta (EIP), imenovanje nezavisnog operatera energetskog tržišta, usvajanje plana integracije operatera za spajanje tržišta (MCO) i funkcionisanje regiona za izračunavanje kapaciteta (CCR). Čak i nakon ispunjavanja ovih uslova, potpuno integrisanje bi zahtevalo najmanje još godinu i po dana.
EU je najavila da će naplata CBAM-a početi za samo 14 meseci, postepeno se povećavajući do pune primene do 2034. godine. Trenutno nijedna ugovorna strana EnC-a nije zvanično imenovala operatera energetskog tržišta ili podnela plan integracije MCO-a. Među zemljama Zapadnog Balkana, Srbija je jedina koja ima operativna intraday i day-ahead tržišta, dok Bosna i Hercegovina nema nijedno od njih.
Crna Gora se čini kao najspremnija da se pridruži SDAC i SIDC putem međusobnog povezivanja s Italijom. Međutim, u pogledu opšte spremnosti za CBAM, nijedna od ugovornih strana nije dostavila plan Evropskoj komisiji. Crna Gora i Srbija su jedine nacije koje aktivno rade na usklađivanju s EU klimatskim propisima, koji uključuju cenovnu politiku emisija i uspostavljanje sistema trgovanja emisijama koji odgovaraju nivoima EU ETS do 2030. godine.
Predlog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije ukazuje na planove za uvođenje poreza na ugljen-dioksid 2027. godine, počevši od 4 evra po toni CO2 ekvivalentno, sa postepenim povećanjem na 40 evra po toni do 2030. godine. Potpuno usklađivanje s cenama EU ETS planirano je do 2045. godine. Crna Gora ima mehanizam trgovanja ugljen-dioksidom od 2020. godine, sa minimalnom cenom od 24 evra po toni CO2 ekvivalentno.
