Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi pala je za 21% u periodu od 19. do 25. decembra, na 1,56 TWh ukupno, uglavnom zbog manje proizvodnje energije vetra. Na svim tržištima u regionu zabeležena je niža proizvodnja u vetrelektranama, pri čemu je Hrvatska zabeležila najveći pad – za 62%.
S druge strane, proizvodnja solarne energije u JIE je zabeležila značajan rast – za 24%, na ukupno 310 GWh. Polovina tržišta u regionu zabeležila je porast solarne proizvodnje, uglavnom zahvaljujući vedrom vremenu. Grčka i Bugarska su zabeležile najveći porast solarnog prinosa za 64%, odnosno 63% u poređenju sa prethodnom nedeljom. Mađarska je zabeležila pad solarne proizvodnje za 18% – to odražava nepovoljne vremenske uslove.
Grčka je neznatno povećala proizvodnju energije vetra i sunca u ovom periodu u poređenju sa prethodnom nedeljom, za 2%, na 274 GWh.
Istovremeno, ukupna proizvodnje hidroenergije je umereno smanjena širom regiona, za 10%, na 2,04 TWh, prvenstveno zbog slabih padavina u većini zemalja regiona tokom ove nedelje. Sva tržišta u regionu, osim Turske i Srbije, registrovala su nisku proizvodnju hidroenergije. Grčka i Hrvatska su zabeležile najveći pad tokom ove nedelje, za 50%, odnosno 27%, na 27,6 GWh i 187,3 GWh.
Rumunija i Bugarska su zabeležile pad proizvodnje hidroenergije za 11%, odnosno 7% u poređenju sa prethodnom nedeljom, dok su Srbija i Turska zabeležile povećanje proizvodnje hidroenergije za 12%, odnosno 1%, na 300,9 GWh i 764,3 GWh, zahvaljujući umerenim padavinama.
U istom periodu proizvodnja termoenergije u JIE je smanjena za 10%, na 8,8 TWh. Proizvodnja na bazi lignita i gasa u Grčkoj je smanjena za 34%, odnosno 35%, na 133,8 GWh i 267,9 GWh. Bugarska, glavni izvoznik električne energije u regionu, zabeležila je smanjenje proizvodnje na gas za 10%, dok je proizvodnja na ugalj povećana za 2%.