Bugarska i Rumunija su jedine zemlje u Jugoistočnoj Evropi koji su 51. nedelju 2022. godine završile na poziciji neto izvoza električne energije. Bugarski neto izvoz u periodu od 19. do 25. decembra iznosio je 141,56 GWh, dok je rumunski izvoz bio višestruko skromniji – 2,44 GWh.
U bugarskom energetskom miksu najveći udeo je imao ugalj – 527,5 GW, slede nuklearna energije, sa 363,7 GWh, gas i hidroenergija (sa po 62,8 GWh) i OIE (44 GWh).
U Rumuniji, vodeći izvor u ovoj nedelji bila je hidroenergija (258,5 GWh), zatim gas (250,7 GWh), nuklearna energija (230 GWh), ugalj (204,3 GWh) i OIE (178,8 GWh).
Druge zemlje u regionu bile su neto uvoznice električne energije. Mađarska je imala najveći udeo uvoza u energetskom miksu – 271 GWh, a uvoz je pokrio gotovo trećinu nacionalne potrošnje. Proizvodnja nukelarnih elektrana iznosila je 325,2 GWh, proizvodnja u termoelektranama na gas i ugalj 126,1 GWh, odnosno 51,1 GWh. Učešće obnovljivih izvora energije je 52,4 GWh.
Grčka je uvezla 215,3 GWh u periodu 19 – 25. decembrar 2022. a učešće proizvodnje iz OIE dostiglo je 273,8 GWh. Proizvodnja TE na gas i ugalj iznosila je 267,8 GWh, odnosno 133,8 GWh.
Hrvatska je u istom periodu uvezla 67,8 GWh električne energije. U proizvodnom miksu zemlje dominirala je hidroenergija, sa 187,3 GWh, a slede gaas (42,9 GWh), OIE (38,7 GWh) i ugalj (26,1 GWh).
Srbija je uvezla 4,5 GWh, dok su u energetskom miksu dominirali ugalj, sa 415 GWh i hidro energija, sa 300,9 GWh. Proizvodnja na bazi gasa iznosila je 41,3 GWh, a OIE 5 GWh.
