Ono što veoma zabrinjava jeste činjenica da su sva četiri EES radila u prethavarijskom stanju i da nijedna dispečerska služba nije angažovala hladnu rezervu u svom sistemu
Kada je u petak 21. juna došlo do potpunog ili delimičnog raspada elektroenergetskih sistema EES Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, većina u Srbiji je sa strepnjom čekala da vidi ishod u našoj zemlji. Na sreću, struje je u Srbiji bilo. Ali ostalo je pitanje kako je došlo do ovog domino efekta, postoji li mogućnost da se ovakve havarije preduprede i kakva je poruka istovremenog raspada EES u četiri zemlje regiona.
Dr Slobodan Ružić, energetski stručnjak i konsultant u kompaniji „Enerdži sejvin grup”, objašnjava za „Politiku” da raspad nekog elektroenergetskog sistema znači da su svi proizvodni kapaciteti ispali iz pogona i da u celoj zemlji potrošači nemaju električnu energiju, dok delimični raspad podrazumeva da se to desilo na velikom delu teritorije, ali da su neke elektrane ipak ostale u pogonu i da snabdevaju potrošače u drugim delovima zemlje.
Ovaj nedavni raspad EES u regionu, ipak, budi opravdanu pažnju stručne javnosti zato što se prvi put tako nešto desilo u četiri povezana sistema.
– Da me je neko pre samo nedelju dana pitao da li je to moguće, ubeđeno bih tvrdio da nije. Naime, u normalnom radnom režimu svaki EES bi morao da zadovoljava kriterijum takozvane (N-1) sigurnosti. To znači da jednostruki ispad bilo kog njegovog elementa, na primer najvećeg proizvodnog objekta ili najopterećenijeg dalekovoda u njemu, uključujući i one koji ga povezuju sa susednim sistemima, ne bi smeo da izazove ispad bilo kog drugog elementa sistema niti nestašicu električne energije kod bilo kog potrošača – ističe Ružić i dodaje da je po trajanju ovaj raspad bio srazmerno kratak, a po posledicama sasvim blag.
U takozvanom prethavarijskom radnom režimu postoji opasnost da ispad nekog kritičnog elementa sistema izazove lančanu reakciju, odnosno preopterećenje i ispade drugih elemenata, to jest raspad EES. Sve se to dešava u trenu, tako da ni najbolji dispečer na svetu u tom trenutku ne može ništa da uradi da spreči katastrofu. Zbog toga bi, čim nastupi prethavarijski režim rada, svaka dispečerska služba trebalo da reaguje preventivno, to jest da adekvatnim upravljačkim akcijama svoj EES što pre vrati u normalan radni režim.
Prosečna neto zarada u Srbiji 96.614 dinara
– Tipična akcija koja se tada preduzima je korišćenje hladne rezerve, odnosno uključivanje u pogon nekog novog agregata što dovodi do rasterećenja ostalih, promene tokova snaga u prenosnom sistemu i povećanja raspoložive tople operativne rezerve. U krajnjoj instanci, ako ne postoji hladna rezerva niti je na raspolaganju neka druga tehnička akcija koja bi mogla prevesti sistem u normalni radni režim, dispečeri treba da pristupe planskoj redukciji potrošnje, odnosno naizmeničnom isključivanju pojedinih potrošačkih grupa sve dok ne prođe opasnost – kaže naš sagovornik.
Ovo je, naglašava, paradigma razvoja i upravljanja EES koja je važila do pojave slobodnog tržišta električne energije. Po svemu sudeći ona više uopšte ne važi ili se prećutno ne primenjuje zbog ostvarivanja profita u trgovini električnom energijom.
Sudeći po brzini obnavljanja snabdevanja električnom energijom u svim zemljama regiona pogođenim raspadom EES, neadekvatnost proizvodnih kapaciteta i nedostatak hladne rezerve nisu izazvali ovaj događaj. Ono što veoma zabrinjava jeste činjenica da su sva četiri EES radila u prethavarijskom stanju i da nijedna dispečerska služba nije angažovala hladnu rezervu u svom sistemu.
– Potpuno sam ubeđen da su kolege iz dispečerskih službi svake od ovih zemalja bile potpuno svesne u kakvom radnom režimu funkcionišu njihovi EES, da su znale šta bi trebalo uraditi i da to nisu uradili zato što upravljačka paradigma slobodnog tržišta koja je preovladala u zapadnom svetu stavlja profit elektroprivrede ispred sigurnosti snabdevanja potrošača – tvrdi Ružić.
Uprkos sve češćim događajima, poput onog u Teksasu iz februara 2021. godine, kada je ovaj deo SAD pogodila ekstremno hladna zima i ovog skorašnjeg u regionu i uprkos neverovatnim oscilacijama cena električne energije na tržištu koje ne odgovaraju ni potrošačima ni investitorima jer se kreću od nekoliko stotina evra za megavat-sat do negativnih vrednosti, ideološki komesari neoliberalnog sveta uporno nastavljaju da insistiraju na paradigmi slobodnog tržišta i hitnoj zameni termoelektrana elektranama koje koriste energiju vetra i sunca, prenosi Politika.
