Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRegion: Kako će...

Region: Kako će CBAM uticati na zemlje regiona?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

„Srbija će biti najviše pogođena kada se posmatra diversifikacija izvoza. EU je nama najveći spoljno-trgovinski partner, 70 odsto naših proizvoda iz ovih sektora odlazi na tržište EU, zbog čega moramo pod hitno da razmišljamo o diversifikaciji izvoza” rekla je Filipović.

Dodala je da nam je potrebna dobra cost-benefit analiza- Jer, dok razmatramo da li da uvedemo karbonske takse ili tržište emisijama, zapravo ne znamo koliko će to da nas košta. Prednost tržišta emisionih dozvola je u tome što se bazira se na ograničenju i kontroli nivoa emisija. Druga stvar – ovaj tržišni mehanizam podrazmeva uspostovu berza trgovine po principu aukcija. Berza EU pokriva 11.000 postrojenja i to je veoma likvidno tržište.

„Mana ovog sistema je što je kompleksan, zahteva vreme, regulativu, institucionalni okvir, kadrove i veliki broj tržišnih igrača”, navodi Filipović.

Karbonske dozvole su poreski oblik taksi, bazirane su na principu zagađivac placa. Uvođenjem ovog poreza proizvođac ga integriše u finalnu cenu i prebacuje na potrošača. Kod ovog sistema takođe se teže kontrolipe ukupna emisija. Pored toga, mane su što je teško je utvrditi koliki je društveni trošak i nedostaci koji se odnose na elastičnost traznje – za nekim proizvodima tražnja je neelasticna jer su jako potrebni.

„Dodatno pitanje je kako integrisati taj porez u poreski sistem, kako će se on odraziti na poreski sistem i da li će se ta sredstva zaista koristiti za dekarobonizaciju”, objašnjava Filipović.

Kada je u pitanju uticaj CBAM na poslovanje EPS-a, postoje dva vida emsija na koje se obračunava CBAM. Ovaj mehanizam se odnosi samo na proizvode koji se izvoze u EU. Pokušali su sa merama da spreče tzv. carbon leakege, u čemu je postignut delimičan uspeh.

„Cilj je da se na najefikasniji način zaštiti tržište EU. EPS bi bio pogođen u slučaju izvoza električne energije na tržište EU, a neki posredan uticaj se odnosi na indirektne emisije. Proizvodi koji se izvoze moraću da plate za emisije koje nastaju u proizvodnom procesu. To su direktne emisije. Ali, i emisije koje se odnose na korišćnje električne energije u proizvodnom procesu. To je indirektan način na koji je EPS pogođen. Mehanizmi koje EU planira da koristi za obračunavanje emisije za električnu energiju baziraju se na emisionom faktoru za svaku državu. Te emisione faktore Evropska Komisija bi trebala da objavi do kraja 2023. godine. Oni će se bazirati na javnim podacima Međunarodne agencija za energetiku. U Srbiji je energetski miks takav da dominira fosilno gorivo, imamo nešto obnovljivih izvora, pre sve iz hidro energije, i očekuje se da taj emisioni faktor bude oko 0,8”, rekla je Milena Đakonović, direktor Sektora za energetsku efikasnost u Elektroprivredi Srbije.

Emisija koje se vezuju za električnu energiju obranučavaće se po obrascu: proizvedena struja, po kilovat-času, puta emisioni faktor, naglasila je Đakonović.

CBAM predviđa i mogućnost da se pored ovog emisionog faktora primeni direktno obračunavanje emisija. Međutim, tu postoje kriterijumi koji moraju kumulativno da budu ispunjeni. Za izvoz električne energije u EU mora da postoji Ugovor o otkupu električne energije (PPA) između proizvođača i uvoznika, da postoji direktna veza između prenosnih sistema i da budu ispunjeni drugi tehnički zahtevi. EPS računa da će pri obračunu biti uzet u obzir taj emisioni faktor, bar u prvoj fazi.

Đakonović je istakla da novac od naplate CBAM ide u EU, a da ako postoji nacionalni mehanizam, novac ostaje u državi – bilo da je u pitanju taksa ili nešto nalik na EU ETS. Potreben su tehnološke i ekonomske analize šta je od ta dva za državu najpovoljnije.

Dodala je da EPS nema drugi pravac osim da gradi nove kapaciteta na OIE, ali da i dalje mora da računa na termo sektor. Moramo da usaglasimo ove kapacitete sa zahtevima zaštite životne sredine, kako bi nastavili da rade a potrebno je i usaglašavanje sa zahtevima za izveštavanje o emisijama.

Dejan Stojanović, predsednik Udruženja toplana, rekao je da 60 gradova u Srbiji ima organizovane sisteme daljinskog grejanja, od kojih 80 odsto koristi gas. Sledi proizvodnja toplotne energije iz uglja sa 13 odsto, mazut i lož ulje imaju 6 do 7 odsto dok je udeo biomase ispod 1 odsto. Četvrtina domaćinstava koristi daljinsko grejanje a toplane proizvedu do 7 GWh toplotne energije godišnje, prenosi Energija Balkana.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU: Emisije iz energetskog sektora naglo padaju kako obnovljivi izvori energije rastu

Pad emisija od 24 odsto u energetskom sektoru u velikoj meri je izazvan povećanjem proizvodnje energije vetra i sunca, saopštila je Evropska komisija. Evropska unija je zabeležila pad emisije ugljen-dioksida iz elektrana i industrijskih lokacija za rekordnih 15,5 odsto prošle...

Srbija: EPS će preuzimati struju iz dve solarne elektrane

Elektroprivreda Srbije potpisala je ugovore o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti sa kompanijama B2 Nova Sun i B2 Sunspot za dve solarne elektrane. Ugovori su na 15 godina za elektranu snage 9,99 megavata u Novoj Crnji i drugu...

Zapadni Balkan: Razlozi za izbacivanje uglja

Brzo uključivanje Zapadnog Balkana u EU sistem trgovine emisijama (EU ETS) jedini je efikasan način da se postupno iz tog regiona izbaci ugalj, navodi se u izveštaju koji je objavio briselski analitički centar CEPS.Navodi da se više od dve...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!