Bosna i Hercegovina (BiH), kao i Crna Gora, zatražila je odlaganje primene Mehanizma za međugranično usklađivanje ugljen-dioksida (CBAM), koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2026. Ovaj novi porez na CO2 nametnuće dodatne troškove na uvoz robe poput cementa, gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, vodonika i električne energije iz zemalja koje ne oporezuju emisije CO2. Očekuje se da će CBAM značajno uticati na kompanije iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije koje izvoze ovu robu u Evropsku uniju.
Moguće je ostvariti izuzeće za izvoz električne energije ako se ispune određeni uslovi, ali zemlje regiona zaostaju u ispunjavanju tih zahteva. Ovo bi moglo učiniti izvoz električne energije, koji je važan izvor prihoda za zemlje poput Bosne i Hercegovine, previše skupim za tržište EU.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Staša Košarac, koji je predsedavao sastankom Ministarijalnog saveta Energetske zajednice, istakao je uspešno usklađivanje zakona o električnoj energiji u BiH, čime je obezbeđena usklađenost sa Trećim energetskim paketom kroz koordinisani rad entitetskih ministarstava. Međutim, da bi ostvarile izuzeće od CBAM-a na električnu energiju, ugovorne strane Energetske zajednice moraju integrisati svoja organizovana tržišta električne energije sa sistemom EU.
Energetska zajednica pozvala je ove zemlje da ubrzaju usvajanje obnovljivih izvora energije i što pre odobre svoje početne liste projekata od interesa. Takođe, ugovorne strane su se saglasile da do sredine naredne godine predlože model oporezivanja emisije CO2 kako bi se osigurala usklađenost sa regulativama EU.
