Artur Lorkowski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, izjavio je da nijedna od ugovornih strana Energetske zajednice, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, neće moći da obezbedi izuzeće od nadolazećeg poreza na CO2 za izvoz električne energije kada bude implementiran 1. januara 2026. godine. Bez izuzeća, zemlje kao što su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija suočiće se sa dodatnim troškovima na izvoz električne energije u Evropsku uniju. Ovo je rezultat uvođenja mehanizma za prilagođavanje ugljeničnim granicama (CBAM), koji se već duže vreme očekuje.
CBAM je porez koji će EU uvesti na određene proizvode—kao što su električna energija, aluminijum, cement, đubriva, vodonik, gvožđe i čelik—koji se uvoze iz zemalja koje nemaju sisteme oporezivanja CO2. Iako Zapadni Balkan uključuje i Albaniju i Kosovo, one trenutno ne izvoze električnu energiju sa emisijama CO2 u EU.
Ključno pitanje je potencijalni finansijski uticaj na zemlje koje izvoze električnu energiju u EU od 2026. godine. Kada je upitan o mogućnosti procene dodatnih troškova poreza, Lorkowski je objasnio da će to zavisiti od različitih faktora, uključujući intenzitet CO2 u izvoženoj električnoj energiji, CBAM stope i obim izvoza.
Kako bi pomogao u proceni potencijalnog uticaja, CBAM spremnost praćenja (CBAM Readiness Tracker) Sekretarijata Energetske zajednice obezbedio je procene za 2023. godinu, izračunavajući CBAM troškove za uvoz električne energije iz članica Energetske zajednice u EU, uključujući tranzit. Ove kalkulacije koriste prosečnu mesečnu cenu dozvola za emisiju iz aukcija EU sistema za trgovinu emisijama (EU ETS). Za 2023. godinu, procenjeni CBAM troškovi za izvoz električne energije iz Srbije iznose 1,07 milijardi evra, dok ukupna cifra za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju iznosi 797 miliona evra.
Lorkowski je napomenuo da su uslovi za obezbeđivanje izuzeća od CBAM-a strogi. Oni uključuju integraciju elektroenergetskih tržišta članica Energetske zajednice sa tržištima EU i obavezu uvođenja oporezivanja CO2. Sam proces integracije tržišta traje najmanje 18 meseci nakon što svi pripremni radovi budu završeni. Do sada je samo integracija tržišta između Crne Gore i Italije postigla značajan napredak, a planira se da bude operativna do sredine 2026. godine.
