Moldavski parlament je 13. decembra izglasao uvođenje nacionalnog vanrednog stanja na 60 dana, počevši od 16. decembra, kao odgovor na predstojeći prekid snabdevanja ruskim gasom. Ova odluka ima za cilj obezbeđivanje snabdevanja energijom za Moldaviju, posebno za separatističku regiju Pridnjestrovlje, koja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa. Odluka je usledila nakon upozorenja premijera Dorina Receana da su postupci Moskve deo nastojanja da se destabilizuje Moldavija, optužujući Rusiju da koristi energetske resurse kao alat za „ucenu“.
Moldavija je zavisna od ruskog gasa koji se transportuje kroz Ukrajinu, ali ugovor između Ukrajine i ruske kompanije Gazprom ističe 31. decembra. Situacija je dodatno komplikovana dogovorom Moldavije sa Pridnjestrovljem, koje od 2022. godine prima sav ruski gas koji Moldavija dobija. Pridnjestrovlje ima termoelektranu koja je ključna za njegovu ekonomiju i energetski sistem u ostatku Moldavije.
Vanredno stanje omogućava vladi da brzo reaguje, uključujući ograničavanje izvoza energije, kako bi se ublažila potencijalna kriza. Moldavija je predložila alternativni pravac za snabdevanje gasom putem TurkStream gasovoda, koji prolazi kroz Tursku, Bugarsku i Rumuniju. Međutim, ovaj plan je nesiguran zbog zahteva Gazproma da Moldavija izmiri dug od 709 miliona dolara za prethodne isporuke gasa. Pored toga, Bugarska je upozorila da bi mogla obustaviti tranzit gasa, osim ako Gazprom ne reši problem plaćanja vezan za američke sankcije na Gazprombanku.
Ova energetska kriza ističe ranjivosti Moldavije i strateške izazove s kojima se suočava, dok se nalazi pod spoljnim pritiscima Rusije, uvećanim širim geopolitičkim kontekstom koji uključuje Ukrajinu i zapadne sankcije.
