Bugarski izvoz električne energije u januaru 2023. godine smanjen je za 8 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom, na 628 GWh, zahvaljujući povećanju proizvodnje obnovljivih izvora i nuklearne energije. Neto izvoz u Grčku je porastao za blizu 280 odsto u odnosu na decembar, dok je izvoz u Tursku povećan preko pet puta. Bugarska je u januaru bila neto izvoznik električne energije sa rumunskog tržišta.
Zbog manje proizvodnje u termoelektranama i povećanja potrošnje u odnosu na decembar, grčki uvoz električne energije je u januaru povećan za preko 200 odsto, na 1,12 TWh, dok je izvoz zemlje bio na nuli. Najveće količine Grčka je uvezla iz Bugarske – 429 GWh, dok je iz Severne Makedonije uvezla 268 GWh.
Rumunija je u januaru zadžala neto izvoznu poziciju, kao i u prethodna tri meseca, sa neto izvozom od skoro 720 GWh. Izvoz iz Rumunije u Ukrajinu ostao je na nuli, dok je izvoz u Srbiju smanjen na 30 GWh. Istovremeno, Rumunija je povećala izvoz u Mađarsku, skoro tri puta, na 445 GWh. Zemlja je takođe bila neto izvoznik u Bugarsku, sa neto uvozom od 198 GWh.
Mađarska je bila ključni uvoznik električne energije u regionu u januaru, beležeći rast od 15 odsto, na 1,31 TWh, kao posledica manje proizvodnje gasnih elektrana i i veće potražnje. Tokom najvećeg dela meseca Mađarska je bila neto izvoznik u Hrvatsku, sa ukupno 54 TWh u januaru. Zemlja je ostvarila neto uvoz od 420 GWh iz Rumunije, dok je uvoz iz Slovačke umereno porastao, za 7 odsto, na 868 GWh. Neto uvoz iz Ukrajine je takođe bio na nuli.
Srbija je u januaru zadržala neto izvoznu poziciju, sa 163 GWh neto izvoza, što je skoro dvostruko više u odnosu na decembar. Neto uvozni tokovi iz Hrvatske dostigli su 65 GWh. Srbija je bila neto izvoznik u Mađarsku (134 GWh neto izvoza), Crnu Goru i Severnu Makedoniju (121 GWh).
Hrvatski neto uvoz je više nego prepolovljen u januaru, zahvaljujući većoj proizvodnji obnovljivih izvora. Zemlja je uvezla iz Mađarske 53 GWh, a iz Slovenije 67 GWh.
