Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaPronađen kompromis za...

Pronađen kompromis za "fid in" tarife – CWP ne odustaje od izgradnje vetroparka u Kovinu vrednog 450 mil EUR

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Investitori u obnovljive izvore energije bili su prošle godine veoma zabrinuti, jer je država najavila smanjenje “fid in” tarifa, a pojedini investitori u vetroparkove su čak govorili o odustajanju od ulaganja u Srbiji. Uredbe za povlašćene proizvođače električne energije su konačno usvojene krajem januara. Pozitivna novina je da će se iznosi podsticaja jednom godišnje usklađivati sa iznosom inflacije u evrozoni. Investitorima odgovara to što je zadržan period trajanja podsticaja od 12 godina, međutim, smanjene su cene otkupa, a ni nove kvote nisu naišle na odobravanje ulagača.

Iako je novom uredbom smanjena cena za otkup struje iz elektrana na vetar sa 9,5 na 9,2 evrocenta, u Srpskom udruženju za energiju vetra (SEWEA) su zadovoljni, jer je Ministarstvo energetike prihvatilo predlog investitora da na tu smanjenu tarifu uvede indeksiranje sa stopom inflacije u evrozoni.

– Ovaj potez je bio od ključnog značaja za investitore, zato što u protivnom ne bi bili u mogućnosti da grade. Uz indeksiranje sa stopom inflacije u evrozoni, “fid in” tarifa je prihvatljiva. Ministarstvo je po ovom pitanju pronašlo odgovarajući kompromis i to je odličan primer saradnje između Vlade i udruženja investitora. Time se konkretno obezbeđuje da se tarifa neće efektivno smanjivati svake godine. Drugim rečima, ako garantujete određenu cenu u narednih 12 godina i ne indeksirate je sa stopom inflacije, to u realnom smislu znači da se tarifa svake godine smanjuje – rekli su nam u tom Udruženju.

Američki “Continental Wind Partners” najavio je u oktobru 2012. mogućnost odustajanja od vetroparka u Kovinu, ukoliko “fid in” tarife budu smanjene. Međutim, kako “eKapija” saznaje, kompanija neće odustati od investicije vredne 450 mil EUR.

– Da je tarifa ostala na 9,2 evrocenta bez indeksiranja sa stopom inflacije, verovatno bismo morali da obustavimo naš projekat. U tom slučaju bi povraćaj investicije bio suviše mali da bi nas banke podržale. Odlična vest je da se Ministarstvo složilo da uključi indeksiranje sa stopom inflacije i mi možemo da nastavimo sa investicijom – rekla je za “eKapiju” Ana Brnabić, direktorka projekta u “Continental Wind Partners”.

Do kraja 2015. godine biće subvencionisan otkup struje iz vetroelektrana ukupne snage do 300 MW, a taj iznos će biti povećan za dodatnih 200 MW vetroelektrana koje budu izgrađene do 2020. godine.

– Smatramo da je kvota za otkup suviše niska. To će onemogućiti izgradnju nekih elektrana i obeshrabriti nove investicije. Poređenja radi, Bugarska sada ima 800 MW instalisane snage vetra, Hrvatska oko 200 MW, Mađarska 550 MW, Rumunija 2.300 MW, Grčka 1.700 MW. Nadamo se da će Ministarstvo energetike ostati otvoreno za dijalog o kvoti za otkup posle 2015. godine, zato što smatramo da Srbija može da ima velike koristi od ovih investicija i da je 200 MW instalisane snage vetra u periodu 2016-2021. godine, kada će ostatak sveta fokus staviti na obnovljive izvore energije, nedovoljno za zemlju sa značajnim potencijalom vetra – objasnila je Brnabić.

U SEWEA su ukazali na to da će smanjenje kvote negativno uticati na dolazak investitora.

– Nažalost, nismo uspeli da sa Ministarstvom nađemo kompromis po pitanju kvote za otkup energije iz vetra, koja je 500 MW i podeljena je na takav način da je samo 300 MW dozvoljeno do kraja 2015. godine, što znači da neki investitori koji rade na projektima već nekoliko godina neće moći da grade i da novi ulagači neće doći u Srbiju. Takođe verujemo da, ukoliko se ne poveća kvota za otkup, Srbija verovatno neće moći da ispuni svoj cilj od 27% ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine. Nadamo se da će ministarstvo ostati otvoreno za dalje razgovore o ovome, kako bismo našli najprihvatljivije rešenje za podizanje ove kvote nakon 2015. godine – napominju u SEWEA.

Osim “fid in” tarife, dokument od ključnog značaja za izgradnju vetroparkova je Ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora, koji bi trebalo da bude usvojen u naredna dva meseca.

SEWEA okuplja pet kompanija i predstavlja investitore iz Srbije, Rusije, SAD-a, Belgije, Italije i Holandije. U tom udruženju su najavili početak izgradnje prvog vetroparka u Srbiji tokom 2013. godine.

Izvor Ekapija

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!