Na rang listi distributivnih PD EPS – a prema ostvarenju naplatnog zadatka „Elektrodistribucija Beograd“ je 2012. Godine bila u samom vrhu. EDB je uspela da naplatu izdatih mesečnih faktura ostvari 100 odsto i da je nadmaši za 0, 74 indeksna poena. Kako održati visok nivo naplate i koje se aktivnosti preduzimaju za smanjenje komercijalnih i tehničkih gubitaka na mreži neka su od pitanja o kojima smo razgovarali sa Branislavom Vujancem, direktorom Direkcije za snabdevanje električnom energijom u PD EDB.
Koje se sve mere preduzimaju za održavanje trenda visokog stepena naplate isporučene električne energije?
U većini distributivnih PD naplata je u 2012. Godini bila bolja od planirane i kumulativno ostvarenje je, takođe, izuzetno dobro. Kada je reč o EDB – u, na vrhu smo liste. Dobre rezultate postižemo nizom mera, od redovnog očitavanja do slanja „belih“ i „crvenih“ opomena. Koliko god je „seča“ nepopularna, ova mera je i dalje najefikasnija. Na tim zadacima svakodnevno je uposleno tridesetak ekipa. Zbog velikog broja naloga, monterima naše direkcije zdušno pomažu kolege iz ostalih direkcija EDB. Budući da ni to nije dovoljno, angažovali smo i kolege iz „Elektrokosmeta“ i radnike firme „24. Septembar“ iz Užica.
Ko su, zapravo, najveći dužnici?
Dug za struju Beograđana je 17 milijardi dinara. Od toga 10 milijardi duguje privreda, a sedam milijardi dinara domaćinstva. Deset odsto od ukupnog broja potrošača, kojih u Beogradu ima oko 840. 000, pravi čak 90 odsto celokupnog duga. Ima domaćinstava koja duguju i više od milion dinara. To su dužnici koji ne dozvoljavaju isključenje i za koje ne postoje tehnički preduslovi da bismo ih isključili. Recimo, zato što se sa istog voda napajaju i neka druga domaćinstva koja ne duguju ili su kablovski priključci negde u dvorištu. Naše ekipe nemaju ovlašćenje da ulaze u tuđe posede, a policija može da reaguje tek onda kada se napad na montere već dogodio. U kategoriji virmana najviše duguju preduzeća u restrukturisanju, gde se najčešće ide na otpust duga, ali pošto nemaju proizvodnju i ne prihoduju, novi dug ubrzo naraste. Nema rezultata od isključenja preduzeća poput „Minela“, ili Mašinske industrije u Rakovici. I tu praktično nema rešenja, dok god privreda ne stane na zdrave noge i preduzeća ne počnu da stvaraju dohodak od kojeg će moći da plaćaju račune. Veliki dužnici su i institucije kulture, poput Pozorišta na Terazijama, Jugoslovenskog dramskog i Ateljea 212. Posle kraćeg isključenja ove jeseni, bilo je uplata, ali nedovoljnih za potpuno izmirenje duga. Među dužnicima su i sportska društva i hale, a rekorderi su fudbalski klubovi – od nižerazrednih pa do Zvezde i Partizana.
U EPS – u se teži ujednačavanju dinamike očitavanja potrošnje u svim distributivnim PD. Koliko je EDB na tom planu postigla?
Za sada smo period očitavanja dvostruko smanjili, sa 15 na osam dana. Za to je bilo neophodno obezbediti pojačanje u ljudstvu, pa smo angažovali grupu radnika preko omladinske zadruge. Nabavili smo i 200 psiona, skupih uređaja za očitavanje potrošnje. Krajnji cilj je da očitavanje za domaćinstva skratimo na pet, a za virmane na tri dana. To podrazumeva dodatno angažovanje omladinaca i još racionalniju upotrebu psiona.
Da li je očitavanje tačno i kvalitetno, jer je to značajno i za smanjenje gubitaka?
Broj neočitanih kupaca je mali, a greške su na nivou statističkih. U knjigama „raporta“ čitači uredno izveštavaju o svim uočenim nepravilnostima. Tako na primer, kada primete da je novi objekat priključen na našu mrežu, a nema ga u čitačkom hodu, pišu raport, prema kojem onda na teren izlaze monteri TUM – a i Službe kontrole.
Izvor Kwh
