Dan-unapred cene i dalje dominiraju naslovima, ali se komercijalni centar gravitacije trgovine električnom energijom u jugoistočnoj Evropi sve više pomera ka fizičkoj isporuci. Kako se prognoziranje proizvodnje iz obnovljivih izvora poboljšava, proizvodi sa intervalima od 15 minuta postaju sve značajniji, a tržišta balansne energije se integrišu, najvrednije prilike za trgovanje sve češće nastaju nakon day-ahead aukcije, a ne tokom same aukcije.
Godinama se trgovina električnom energijom u jugoistočnoj Evropi uglavnom opisivala kroz baznu cenu električne energije za naredni dan. HUPX, OPCOM, IBEX, CROPEX, grčko tržište i SEEPEX predstavljali su dnevne referentne tačke na osnovu kojih su trgovci upoređivali premije između zemalja, proizvođači procenjivali capture cene, a industrijski kupci pratili troškove nabavke.
Taj okvir je i dalje važan, ali postaje nepotpun.
Sve značajnije postaje lančano formiranje novih cena između day-ahead aukcije i fizičke isporuke. Prognoze se menjaju, prekogranični kapaciteti osciliraju, proizvodnja iz obnovljivih izvora odstupa od očekivanja, termoelektrane ispadaju iz pogona, hidroproizvođači menjaju dispeč, a potražnja donosi neočekivane promene. Kako se sistem približava fizičkoj isporuci, jedna day-ahead pozicija može prerasti u više različitih intraday prilika za trgovanje.
Ovaj pomak dobio je strukturni značaj kada je Single Day-Ahead Coupling prešao sa satnih na 15-minutne tržišne vremenske jedinice za isporuku počev od 1. oktobra 2025. godine. HUPX sada objavljuje 96 kvartalnih perioda kliringa umesto 24 satna perioda, dok proizvodi od 15 minuta imaju sve veću ulogu i na kontinuiranom intraday tržištu.
Dodatna granularnost menja i ono što znači biti „u pravu“ kada je reč o tržištu.
Trgovac može precizno prognozirati prosečnu večernju cenu od 120 €/MWh, a ipak izgubiti novac ako se prvi kvartalni interval večernjeg skoka formira na 95 €/MWh, a četvrti na 155 €/MWh. Satni prosek prikriva stvarni tržišni događaj. Nagib krive cene postaje ključan.
Proizvodnja iz solarnih elektrana ovaj fenomen čini posebno važnim u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj i sve većem delu regiona. Greške u prognozama koje su ranije bile sadržane u okviru satnog proizvoda sada mogu biti vrednovane kroz četiri odvojena intervala. Oblaci koji stignu 20 minuta ranije nego što se očekivalo, nagliji večernji rast potrošnje ili sporije povećanje proizvodnje neke elektrane mogu vrlo brzo stvoriti nove prilike za trgovanje.
Trgovac zato sve manje razmišlja samo o tome kolika će biti sutrašnja cena, a sve više o redosledu događaja koji će dovesti do ponovnog formiranja cene.
Kontinuirano intraday trgovanje dodaje još jednu dimenziju, jer vreme postaje vredan faktor samo po sebi. Promena prognoze u 14:00 ima drugačiju vrednost od iste informacije koja stigne u 17:30. Kako se isporuka približava, broj mogućih načina za korekciju pozicije se smanjuje, dok likvidnost istovremeno može postati slabija, a potreba za reakcijom veća.
To može stvoriti neke od najatraktivnijih spreadova na tržištu, ali istovremeno povećava rizik izvršenja.
Regionalne razlike postaju sve značajnije. Mađarska nudi dublje formiranje cena i snažnije veze sa centralnoevropskim tržištima. Rumunija i Bugarska kombinuju brzo rastuću proizvodnju iz obnovljivih izvora sa različitim domaćim proizvodnim portfolijima. Grčka može naglo prelaziti iz perioda veoma niskih dnevnih cena pod uticajem solarne proizvodnje u skupe večernje sate. Srbija je komercijalno povezana sa ovim tržištima, ali nema istu dubinu povezane likvidnosti, zbog čega proxy odnosi i prekogranična dinamika imaju posebno veliki značaj.
Relevantno pitanje za trgovca zato više nije samo da li će Srbija sutra biti skuplja ili jeftinija od Mađarske.
Pitanje je da li će se odnos SEEPEX-HUPX u 19:15 ponašati kao u 13:00, da li će rumunsko-bugarski spread opstati nakon promene intraday prognoze proizvodnje iz obnovljivih izvora i da li će večernja zategnutost u Grčkoj moći da se proširi ka severu pre nego što postane dostupan dodatni prekogranični kapacitet.
Tržišta balansne energije sve više kompletiraju ovaj lanac formiranja cena. Razvoj evropskih tržišta balansiranja tokom 2026. godine pokazuje rastuće učešće u platformama MARI i PICASSO, evropskim platformama za razmenu balansne energije iz mFRR i aFRR rezervi. Time se dodatno povezuju veleprodajno trgovanje i realno stanje elektroenergetskog sistema.
Za trgovce, balansne cene zato predstavljaju više od mehanizma za obračun odstupanja ili troška debalansa. One su važan izvor informacija.
Sistem koji se tokom određenih kvartalnih intervala ponavlja u stanju manjka govori mnogo o kvalitetu prognoza, sposobnosti sistema da reaguje na promene, odstupanjima proizvodnje iz obnovljivih izvora i fizičkoj oskudici energije. Ako se slični obrasci ponavljaju, oni mogu postati važan input za naredne intraday odluke.
Sofisticirani trading desk u jugoistočnoj Evropi zato će u narednim godinama sve više poslovati kroz lanac tržišta, a ne kroz jedan segment: day-ahead određuje početnu procenu vrednosti; intraday aukcije ugrađuju nove informacije u cenu; kontinuirano trgovanje omogućava prilagođavanje i korišćenje opcionalnosti; cene odstupanja pokazuju konačnu fizičku grešku; a aktivacije balansne energije otkrivaju šta je sistemu zaista bilo potrebno.
Prednost leži u razumevanju načina na koji se informacije prenose između tih slojeva.
To menja i način na koji bi trebalo pisati svakodnevnu analizu tržišta. Prosečne day-ahead cene ostaju važne, ali trgovci sve više moraju da prate kvartalne krive cena, odstupanja intraday cena od day-ahead cena, smer balansiranja, dostupnost prekograničnih kapaciteta i promene prognoza proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Najprofitabilniji tržišni događaj možda se nikada neće pojaviti u dnevnom baznom proseku.
Trgovina električnom energijom u jugoistočnoj Evropi zato ulazi u fazu koja je već poznata razvijenijim robnim tržištima. Referentna cena ostaje ključna, ali stvarna vrednost sve više se nalazi u basisu, vremenu i izvršenju trgovine oko te referentne cene.
Elevated by virtu.energy
