Izgradnja mađarskog nuklearnog projekta Pakš II kapaciteta 2.400 MW nastavlja da napreduje, dok vlada istovremeno preispituje pojedine delove ugovorne i finansijske strukture projekta, što dodatno povećava neizvesnost oko jedne od najvećih energetskih investicija u centralnoj Evropi.
Radovi su najviše odmakli na bloku 5, gde je priprema temelja reaktorske zgrade završena više od 80 odsto, nakon ugradnje više od 18.000 kubnih metara betona. Preostali radovi na temeljima trebalo bi da budu završeni pre početka zime. Istovremeno napreduje iskopavanje nuklearnog ostrva za blok 6, dok je početak betoniranja planiran do kraja 2026. godine.
Proizvodnja opreme takođe napreduje paralelno sa građevinskim radovima. Kompanija Rosatom započela je proizvodnju opreme za oba reaktora VVER-1200, dok je hvatač rastopljenog jezgra težak 730 tona za prvi blok isporučen na lokaciju Pakš 2024. godine. U lancu snabdevanja učestvuju kompanije iz Francuske, SAD, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Holandije, Češke, Slovačke i Turske. Kompanija Alstom započela je u aprilu 2025. godine proizvodnju turbina za projekat u svojoj fabrici u Belforu.
Finansijska struktura projekta ostaje jedno od najosetljivijih pitanja. Pakš II se oslanja na ruski državni kredit u vrednosti do 10 milijardi evra. Veće izmene postojećih ugovora ili zamena glavnog izvođača mogle bi zahtevati ponovne pregovore o uslovima finansiranja, što bi potencijalno moglo da utiče na rok završetka projekta.
Otpornost projekta na klimatske uslove postala je dodatno pitanje. Izuzetno nizak vodostaj Dunava ponovo je otvorio pitanje dostupnosti rashladne vode i potrebe za dodatnim merama kako bi elektrana mogla pouzdano da radi tokom perioda suše. Značajnije izmene projektne konfiguracije, uključujući uvođenje zatvorenog sistema hlađenja, povećale bi troškove i mogle bi uticati na dinamiku izgradnje.
Mađarska vlada se tako nalazi pred izazovom da balansira između visokih troškova izmene projekta koji je već u poodmakloj fazi izgradnje i dugoročnih pitanja vezanih za finansiranje, otpornost sistema hlađenja i sigurnost snabdevanja električnom energijom.
