Stav Evropskog parlamenta o Direktivi o industrijskim emisijama nije ispunio očekivanja ekoloških organizacija, iako su neke takođe ukazivale na nekoliko srebrnih stavova.
Evropski parlament je u utorak (11. jula) podržao predlog Komisije da se direktiva proširi na rudnike i fabrike za proizvodnju baterija, čime bi oni bili odgovorni za smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta.
Zakonodavci su takođe glasali za povećanje transparentnosti i učešća javnosti u licenciranju, radu i kontroli regulisanih postrojenja.
„Inovacija je ključna za postizanje nulte zagađenosti i za to nam je potreban konkurentniji evropski industrijski sektor“, rekao je Radan Kanev (EPP), bugarski poslanik u Evropskom parlamentu koji je bio predsednik parlamenta na predlogu.
„Naša pozicija pruža prostor za disanje preduzećima dajući im razumne prelazne periode da se pripreme za nove zahteve, brze procedure za dozvole i fleksibilnost za razvoj novih tehnika“, rekao je poslanik desnog centra.
Ali ekološke nevladine organizacije su požurile da kritikuju neambiciozni rezultat.
Oni su istakli da je glasanje propustilo priliku da revolucioniše industrije, i da je umesto toga „favoriziralo interese zagađivača“.
„Situacija sa zakonodavstvom EU trenutno je zaista alarmantna. Trenutno imamo dva prioriteta: zaštititi ljude i zaštititi planetu na kojoj žive. Nekako politika nije postala ni jedno ni drugo“, rekla je Bellinda Bartolucci, advokat zelene nevladine organizacije ClientEarth.
Izglasana Direktiva o industrijskim emisijama, tvrdila je, nije dovoljno jaka da ponudi bilo kakvu efikasnu zaštitu od ilegalnog zagađenja.
Na primer, pravo na nadoknadu, odredba koju su široko podržavale grupe za zaštitu životne sredine i zdravlje, „ukinuto“ je tokom glasanja, istakla je Bartolucci, rekavši da je parlament uklonio odgovornost zagađivača da dokaže da kršenje zakona nije prouzrokovalo štetu po zdravlje.
Parlament je priznao zdravstvene rizike povezane sa životom u blizini industrijskih objekata i uspostavio put za obeštećenje.
Ali usvojena odredba o nadoknadi je sama po sebi „prazna ljuštura“ koja ne vodi računa o javnom zdravlju, navodi se u saopštenju Evropskog biroa za životnu sredinu.
„Ovaj zakon su samo naslovi i bez sadržaja. U ime svih kojima je potrebna zaštita od nelegalnog zagađenja i njihova prava, gorko smo razočarani“, rekla je Bartollucijeva.
Poslanici EP su takođe odbacili predlog Komisije da se ograniče fabričke farme i prošire pravila direktive na farme goveda, u potezu za koji nevladine organizacije tvrde da će omogućiti veće zagađenje.
„Ponovo su donosioci odluka propustili priliku da zaštite ljude i životnu sredinu, ali i da izjednače uslove za vodeće industrije“, rekao je Christian Schaible iz Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB).
Međutim, i parlament je preduzeo neke korake u pravom smeru, napominju nevladine organizacije.
Nova pravila sada zahtevaju da spalionice otpada spreče i prate emisiju trajnih zagađivača u svakom trenutku rada, kao i da objavljuju neobrađene podatke radi poboljšane transparentnosti o zagađenju vazduha.
„Zahtev da se objavljuju neobrađeni podaci, a ne proseci kalkulatora, obezbediće viši nivo odgovornosti i transparentnosti od strane operatera postrojenja za spaljivanje otpada i ko-insineracije“, rekao je Janek Vahk iz Zero Waste Europe.
„Činivši ove informacije dostupnim javnosti, operateri se pridržavaju strožih ekoloških standarda“, rekao je on.
Prema ovoj direktivi, sve per- i poli-fluoroalkil supstance (PFAS) su sada navedene kao grupe i podležu ograničenjima dozvola i praćenju.
Na kraju, Parlament će transformisati Evropski registar ispuštanja i prenosa zagađivača u Portal industrijskih emisija, gde će građani moći da pristupe i izvuku podatke o aktivnostima koje zagađuju.
Sa usvojenim stavom, Parlament sada može da započne pregovore sa državama članicama EU u Savetu kako bi se dogovorili o konačnom obliku zakona.
