Izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji je nemoguća zbog visoke cene i moratorijuma na izgradnju, smatra naučni saradnik Instituta u Vinči Ilija Plešać. „Trebalo bi ukinuti moratorijum i školovati stručnjake koji bi znali kako da postupaju u situacijama izazvanim eventualnim kvarovima u nuklearnim elektranama. To je najmanje što možemo trenutno uraditi“, ocenio je Plećaš.
Plećaš je dodao da u regionu od 400 kilometara od granica Srbije postoji 20 atomskih centrala.
„Slovačka, Češka, Mađarska, Bugarska, Rumunija…sve te zemlje poseduju nuklearne elektrane. Radioaktivne čestice bi iz Bugarske u slučaju kvara došle u Srbiju za 15 minuta.“
U Srbiji postoji moratorijum na izgradnju nuklearki i učešće u nuklearnim projektima do 2015. godine. Takav moratorijum je uveden u mnogim zemljama nakon nuklearne nesreće u Černobilu 1986.
Uprkos tome, srpski zvaničnici najavljuju mogućnost učešća Srbije u izgradnji nove nuklearke Belene u Bugarskoj. To je projekat iz kojeg se povukao nemački RWE, a Hrvatska je odbila poziv da učestvuje.
Srpski zvaničnici nemaju jedinstven stav o ovom pitanju. Premijer Srbije Mirko Cvetković kazao je tokom posete Bugarskoj u februaru da je Srbija zainteresovana za učešće u tom projektu, a to je bio stav i ministra energetike Petra Škundrića, koji je, prema predlogu premijera Srbije, izgubio ministarsko mesto.
Ministar životne sredine Oliver Dulić izjasnio se u decembru protiv učešća Srbije u nuklearnim projektima dok se ne iskoriste svi potencijali obnovljivih izvora energije. On je u intervjuu za Betu kazao da Srbija ima ogromne potencijale biomase i hidroenergije.
„Sigurno je da će događaj u Japanu usporiti ‘renesansu’ nuklearnih elektrana, ali i dalje smatram da je jedina budućnost – nuklearna budućnost“, kazao je Plećaš.
Eksplozija u reaktorskim zgradama japanske nuklearne elektrane Fukušima je ziazvala vanredne mere u toj zemlji pogođenoj razornim zemljotresom, cunamijem i erupcijom vulkana.
„Eksplozije u nuklearnoj elektrani nisu posledica zemljotresa i uzdrmavanja elektrana već cunamija, koji je poplavio motore pumpi za hladjenje nuklearne elektrane“, rekao je Plećaš.
On je odbacio mogućnost ponavljanja „černobiljskog scenarija“, kada se u tom tada sovjetskom gradu 1986. godine desila nuklearna katastrofa čije su se posledice osetile širom Evrope, te i u Jugoslaviji.
„Sreća je što nuklearna elektrana u Fukušimi nema isti moderator od grafita kao černobiljska, zbog čega u atmosferu nisu otišle radioaktivne čestice već para“, objasnio je Plećaš i dodao da, uprkos tom incidentu, budućnost i dalje vidi kao „nuklearnu budućnost“.
Posledice nuklearnog incidenta u Japanu neće se osetiti u Srbiji
Posledice nuklearnog incidenta u Japanu neće se osetiti u Srbiji, ali će Institut za nuklearne nauke u Vinči, bez obzira na to, svakodnevno pratiti stanje u vazduhu u državi, rečeno je danas Beti u tom Institutu. Prema rečima naučnog saradnika Instituta u Vinči Ilije Plećaša, ne treba očekivati da će radioaktivne čestice iz Japana stići do Srbije. „Moguće je da ćemo otkriti neke tragove, kao što smo otkrili tragove indijskog testiranja nuklearne bombe pre 40 godina, ali nema opasnosti da će to uzrokovati povecahnje nivoa radioaktivnosti u vazduhu u Srbiji“, kazao je Plećaš.
Izvor Elektroenergetika.info
