Energetsko tržište jugoistočne Evrope se oblikuje kroz novu kombinaciju kompanija. Tradicionalna državna preduzeća i dalje imaju važnu ulogu, ali najbrže promene dolaze od LNG trgovaca, infrastrukturnih developera, offshore gas operatera, proizvođača baterija, investitora u obnovljive izvore i kompanija za tehnologije skladištenja energije. Sledeći investicioni ciklus u regionu neće biti dominiran jednim gorivom ili jednom državom, već akterima koji mogu da povežu gas, struju, skladištenje i prekograničnu trgovinu.
U gasnom sektoru, AKTOR Group, DEPA Commercial i Venture Global su ključni za grčki LNG koridor. Njihov prošireni Atlantic SEE LNG Trade sporazum obezbeđuje 1 milion tona godišnje američkog LNG-a tokom 20 godina od 2030. godine, dok pozicija Venture Global-a u Aleksandrupolisu daje sistemu fizičku infrastrukturu i dugoročnu stabilnost. ALBGAZ ulazi kroz albanski LNG ugovor vredan 6 milijardi dolara, takođe povezan sa Venture Global i AKTOR.
U upstream gas segmentu, OMV Petrom, Romgaz i Saipem definišu rumunsku priču o Crnom moru. Projekat Neptun Deep, sa investicijom do 4 milijarde evra, mogao bi da učini Rumuniju najvećim proizvođačem gasa u EU i regionalnim izvoznikom nakon 2027. godine. MVM se izdvaja zbog interesa Mađarske, što povećava političku osetljivost i kontrolu izvoza.
U naftnom sektoru, MOL, NIS i Gazprom Neft nalaze se u centru najosetljivije energetske transakcije u Srbiji. Potencijalna akvizicija 56,15% udela Gazprom Neft-a od strane MOL-a, uz dodatnih 5% srpskog učešća i OFAC odobrenje, odlučiće buduću kontrolu rafinerije u Pančevu i energetsku bezbednost downstream sistema.
U električnoj energiji i skladištenju, Hidroelectrica, EPS i ESM su ključni jer se pumpno-akumulacione hidroelektrane vraćaju u centar planiranja. Projekti kao što su Đerdap 3, Čebren i Bistrica nisu samo elektrane, već buduće balansne platforme sistema.
Baterije i obnovljivi izvori dodatno šire tržište. PPC Renewables Romania, Eurowind Energy, Fortis Energy, Enery, Sungrow, Sunotec, Sermatec, Hagag Europe i Airengy pokazuju pomeranje ka hibridnim kapacitetima, baterijama i fleksibilnom sistemu.
Nova energetska mapa jugoistočne Evrope je zato više korporativna nego geografska. Pobednici će biti kompanije koje kombinuju ugovore, infrastrukturu i fleksibilnost. Vlasništvo nad elektranom postaje manje važno od kontrole trgovinskih pravaca, skladištenja i balansne pozicije.
