Očekivalo bi se da će zemlja koja se suočava sa proizvodnom energetskom krizom učiniti sve što je u njenoj moći da poveća snabdevanje. Ipak, Nemačka će ugasiti tri nuklearne elektrane – oko polovine proizvodnje nuklearne energije u zemlji – do kraja godine.
Pre deset godina, 17 nuklearnih reaktora proizvodilo je oko jedne četvrtine nemačke električne energije, ali nesreća u Fukošimi 2011. godine naterala je bivšu kancelarku Angelu Merkel da odstupi od nuklearne energije. Ostalo je šest reaktora: tri će se zatvoriti ovog meseca, druga tri će prestati sa radom sledeće godine. Teško je zamisliti politiku koja bi bile više osuđena na neuspeh iz ekonomskih, klimatskih i geopolitičkih razloga.
Zatvaranje se očekivalo godinama, ali ostavljanje reaktora u pogonu tokom njihovog ranije očekivanog radnog veka moglo bi da pomogne u ublažavanju nekih problema koje Nemci trenutno osećaju, kako rastuća globalna potražnja povećava cenu. Nemački ugovor za godinu unapred dostigao je 300 evra po megavat-satu. Poređenja radi, prosek u periodu 2010-2020. bio je ispod 50 evra po megavat satu.
Antinuklearni pokret ima podršku brojnih aktivista za borbu protiv klimatskih promena u Nemačkoj, ali udaljavanje od nuklearne energije, koja nema emisije CO2, imalo je predvidive rezultate u pogledu emisija. Ugalj je bio vodeći izvor energije u zemlji u prvoj polovini 2021. godine, proizvodeći više od četvrtine nemačke električne energije. Vetar i solarna energija proizveli su 22% i 9% respektivno, dok je nuklearna energija pala na oko 12%.
Francuska, koja se u velikoj meri oslanja na nuklearnu energiju, emituje upola manje ugljen-dioksida po glavi stanovnika nego Nemačka. Francuzi se takođe suočavaju sa visokim cenama energije zbog isključenja nuklearnih elektrana i veće izloženosti rastućim cenama prirodnog gasa. Ali Pariz reaguje izgradnjom novih nuklearnih reaktora.
Berlin, prepušten na milost i nemilost suncu i vetru, sada pojačava oslanjanje na ruski gas da bi održao svetla. Ovo je osnovno objašnjenje za njen slab odgovor na rusku agresiju u Ukrajini. Nepokolebljiva podrška Nemačke ruskom gasovodu Severni tok 2, uprkos protivljenju saveznika, podriva odgovor Zapada na planove Vladimira Putina da dominira u istočnoj Evropi.
Nemačka se sada zalaže za to da se nuklearna energija ne pojavi na listi „ekonomskih aktivnosti prihvatljivih za životnu sredinu“ Evropske unije, što bi moglo da smanji troškove finansiranja nuklearnih projekata. Dovoljno je loše što su Nemci potkopali sopstvenu energetsku bezbednost, ali ne bi trebali da nameću svoju samodestruktivnu politiku ostatku kontinenta.
Izvor: wsj.com
