Proizvodnja i korišćenje drvne biomase u Srbiji svodi se na komercijalni aspekt i razvija se dosta stihijski, naročito u potrošnji drveta kao energenta u domaćinstvima, izjavio je danas profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić.
Glavonjić je na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) ukazao da glavni razlozi za takvo stanje leže u nedostatku tehničkih propisa i neuređenosti tržišta, nedovoljnoj edukaciji, kao i nepostojanju „jake i jasne“ institucionalne podrške i konkretnih državnih mera u toj oblasti.
Prema procenama, tehničko raspoloživa količina drvnog ostatka u našoj zemlji koji se može ponuditi tržištu iz sfere šumarstva je oko 600.000 metara kubnih na godišnjem nivou, ukazao je Glavonjić.
On je napomenuo da će precizniji podaci biti raspoloživi krajem juna kada budu završena kompletna istraživanja čija je realizacija u toku, a čiji je nosilac Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
„Energija na bazi drveta ima veliki značaj za segment potrošnje finalne energije u Srbiji i to je ono što za sada nismo uspeli da iskoristimo, u smislu da šumarstvo i prerada drveta budu tretirane na način koji zaslužuju, pre svega kada je u pitanju državna politika i mere“, ocenio je Glavonjić.
„Ukupna količina energije proizvedene iz goriva na bazi drveta u Srbiji u 2008. godini iznosila je 1,17 miliona tona ekvivalenta nafte, što je predstavljalo 13,7 odsto u odnosu na ukupnu potrošnju finalne energije, pre svega za domaćinstva i javne ustanove“, naveo je on.
Glavonjić je istakao da je jak argument za značajniju proizvodnju i korišćenje biomase i smanjenje uvozne zavisnosti Srbije i “ činjenica da je doprinos energije na bazi drveta za smanjenje uvozne zavisnosti Srbije u odnosu na uvoz prirodnog gasa u 2009. godini iznosio skoro 700 miliona dolara“.
On je napomenuo i da se u ovom trenutku 90 odsto ukupne domaće proizvodnje drvnih peleta izvozi iz Srbije i ocenio da je “ nedopustivo da se to ne tretira kao izvoz energije“.
Glavonjić je podsetio da su u ovom trenutku najzastupljeniji vidovi proizvodnje „drvnih“ goriva u Srbiji, odnosno finalne biomase za potrošnju, pored tradicionalnog ogrevnog drveta, cepano drvo, drvne sečke, drvni briketi i peleti.
Domaćinstva koja se odluče za korišćenje drvnih peleta za grejanje susreću se sa velikim problemima koji se odnose na kvalitet kako peleta, tako i uređaja – kotlova i peći, ukazao je Glavonjić, dodajući da je 30 odsto energije koja se troši za grejanje – električna energija.
Na skupu koji su organizovali Udruženje za šumarstvo i industriju za preradu drveta, celuloze i papira i Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Novi Sad predstavljen je i projekat „Održivo gazdovanje šumama u službi obnovljive energije, održive gradnje i biobaziranih proizvoda“.
Taj projekat traje od 2010. do kraja 2012. godine, finansira ga Evropska unija u okviru svog „FP 7“ programa, povezuje pet evropskih regiona, među kojima i prekogranični klaster Hrvatska – Srbija.
Izvor tanjug.rs
