Planirana prodaja većinskog udela u srpskoj kompaniji NIS između mađarske kompanije MOL i ruskog GazpromNefta mogla bi doneti kratkoročne koristi za operatera naftovoda JANAF, kako je izjavio hrvatski premijer Andrej Plenković. Ipak, naglasio je da su dugoročni efekti neizvesni i da će biti potrebni dalji pregovori sa MOL-om kako bi se obezbedila kontinuirana operacija rafinerije Rijeka.
Plenković je podsetio da su od februara 2025. godine američke sankcije proširene na oko 250 pravnih lica, uključujući NIS, koji je većinski u vlasništvu GazpromNefta. Ove sankcije su značajno uticale na rafineriju Pančevo, s obzirom na to da više od 90% sirove nafte koja se obrađuje dolazi preko JANAF-a, transportovane tankerskim brodovima do Omisalja pre nego što se šalje kroz cevovod u Srbiju.
Prema rečima premijera, Hrvatska je zajedno sa svojim partnerima vodila opsežne razgovore sa NIS-om, vladom Srbije i predstavnicima u Vašingtonu kako bi odložila primenu sankcija do početka oktobra. I pored tih napora, sankcije su stupile na snagu, čime je obustavljeno snabdevanje NIS-a nekontrolisanom sirovom naftom putem JANAF-a. Od tada, NIS više nije mogao primati alternativnu sirovu naftu kroz hrvatski cevovod zbog svoje vlasničke strukture.
Premijer je istakao da je Srbija bila svesna ovog rizika godinama unazad i da su joj više puta savetovali da prilagodi vlasništvo nad NIS-om kako bi izbegla ovakve posledice. Nakon dugotrajnog i složenog procesa, GazpromNeft je odlučio da proda svoj udeo u NIS-u MOL-u, potencijalno uz dodatne partnere. Ova odluka ima za cilj da izvede NIS iz režima sankcija, nakon čega bi mogli ponovo da se uspostave tokovi nekontrolisane sirove nafte kroz JANAF prema Srbiji, poštujući postojeće ugovore.
Plenković je naglasio da će ovaj scenario biti koristan u kratkom roku, dok su dugoročne posledice još otvorene. Kada je upitan o tome kako bi širenje MOL-a na srpskom tržištu moglo uticati na rafineriju Rijeka, gde MOL takođe ima kontrolni udeo preko INA-e, rekao je da će to morati biti razmatrano u budućim diskusijama.
Premijer je podvukao da je pozicija Hrvatske kao manjinskog akcionara u INA-i ograničila manevarski prostor vlade tokom energetske krize. Razmišljajući o prethodnim odlukama, rekao je da bi se prodaja akcija INA-e verovatno drugačije pristupila, bez obzira na kupca.
On je takođe podsetio da je vlada naručila procenu vrednosti INA-e i podnela ponudu za kupovinu MOL-ovog udela koja je konačno odbijena. U svetlu trenutnih dešavanja, naglasio je da će biti neophodni novi pregovori sa MOL-om i mađarskom vladom kako bi se osigurala kontinuirana operacija rafinerije Rijeka koja ima kapacitet za obradu skoro svih potreba Hrvatske za sirovom naftom. Na kraju je konstatovao da trenutno nema indikacija koje ukazuju na rizik od prekida rada rafinerije.
