Pregled tržišta kompanije Electricity.Trade za maj 2026. godine pokazuje da Jugoistočna Evropa ulazi u napredniju fazu trgovanja električnom energijom na satnom nivou, gde prosečne mesečne cene više ne pružaju potpunu sliku tržišne dinamike. Iako su veleprodajne cene ostale na visokim nivoima širom regiona — sa Italijom na 119,35 €/MWh, Rumunijom na 109,56 €/MWh, Mađarskom na 106,51 €/MWh, Hrvatskom na 103,58 €/MWh, Bugarskom na 101,07 €/MWh, Srbijom na 96,63 €/MWh i Grčkom na 88,98 €/MWh — najvažniji signali za trgovce sve više su dolazili iz kretanja cena po satima. Periodi tokom dana sa visokom proizvodnjom iz obnovljivih izvora stvarali su pritisak na pad cena, dok su večernji sati i dalje beležili snažnije cenovne nivoe usled oporavka potražnje i smanjenja solarne proizvodnje.
Ova promena povećava značaj baterijskih sistema za skladištenje energije kao trgovačkog alata, a ne samo kao dela energetske tranzicije. Proizvodnja iz obnovljivih izvora povećana je na većini tržišta Jugoistočne Evrope tokom maja, pri čemu je Bugarska zabeležila rast od 34,19%, Rumunija 26,57%, Grčka 15,88%, Mađarska 9,56%, Italija 9,22%, Srbija 2,90% i Hrvatska 0,13%. Sa daljim rastom udela solarne i vetroenergije, ovi izvori sve snažnije menjaju ponašanje unutardnevnog tržišta. Električna energija iz obnovljivih izvora sa nižim graničnim troškovima sve više se koncentriše u podnevnim satima, dok večernji periodi ostaju podržani većom potrošnjom, manjom dostupnošću solarne energije i potrebom za fleksibilnim proizvodnim kapacitetima.
Podaci sa regionalnih tržišta takođe pokazuju zašto se mogućnosti za skladištenje energije značajno razlikuju od zemlje do zemlje. Grčka, sa udelom od 57,19% obnovljivih izvora energije u svom elektroenergetskom miksu tokom maja, postala je veliki izvoznik električne energije zahvaljujući snažnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i hidroelektrana koja je podržala prekogranične tokove. Bugarska je kombinovala 29,35% obnovljivih izvora sa 32,59% nuklearne energije, stvarajući sistem koji objedinjuje stabilnost bazne proizvodnje i sve izraženije promene cena izazvane obnovljivim izvorima. Srbija je i dalje u velikoj meri zavisila od uglja i lignita, koji su činili 56,99% proizvodnog miksa, ali su slabija hidroproizvodnja i veća potražnja povećali zavisnost od uvoza. Hrvatska se suočila sa još većom spoljašnjom zavisnošću, jer je neto uvoz predstavljao 43,78% njenog elektroenergetskog miksa. Ove različite tržišne strukture stvaraju specifične mogućnosti za trgovanje, zasnovane na raspoloživosti obnovljivih izvora, hidrološkim uslovima, zavisnosti od uvoza i cenama električne energije formiranim prema troškovima proizvodnje iz gasa.
Tržište prirodnog gasa i dalje ima značajan uticaj na regionalne razlike u cenama električne energije. Terminski ugovori za gas na referentnom evropskom tržištu TTF za prvi naredni mesec prosečno su iznosili 47,26 €/MWh tokom maja i uglavnom su se kretali u rasponu od 44 do 50 €/MWh, održavajući troškove proizvodnje iz gasnih elektrana dovoljno visokim da podrže večernje cene električne energije. Čak i kada proizvodnja iz obnovljivih izvora obara dnevne cene, troškovi proizvodnje povezani sa gasom i dalje predstavljaju cenovni pod u periodima ograničene ponude i povećane potražnje.
Sveukupno, maj 2026. godine predstavlja važnu prekretnicu u strategiji trgovanja električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi. Mogućnosti na tržištu sve manje se zasnivaju samo na razlikama između cena u različitim zemljama, a sve više na upravljanju dnevnom krivom cena električne energije. Baterijski sistemi za skladištenje energije, reverzibilne hidroelektrane, fleksibilna industrijska potrošnja, virtuelni ugovori o otkupu električne energije (virtualni PPA) i napredne strategije unutardnevnog trgovanja postaće sve vredniji kako tržišta Jugoistočne Evrope budu integrisala veće količine obnovljive energije, uz istovremeno formiranje cena koje odražavaju nedostatak energije tokom perioda bez solarne proizvodnje.
