Osam zemalja EU postavilo je nove rekorde u pogledu udela električne energije proizvedene u solarnim postrojenjima tokom letnjeg pika ove godine, uključujući Estoniju, Nemačku, Mađarsku, Litvaniju, Holandiju, Poljsku, Portugal i Španiju.
Mađarska solarna proizvodnja je učetvorostručila udeo u nacionalnoj proizvodnji u odnosu na period jun-jul 2018. godine, dok su Holandija i Španija udvostručile udeo solarne energije u istom vremenskom okviru. Estonija i Poljska prešle su put sa blizu nula u 2018. na 10%, odnosno 5%, u period jun-jul 2021.
Solarna energije je prvi put pretekala električnu energiju proizvedenu iz uglja u Mađarskoj tokom ovog leta, što je prekretnica koja je već postignuta prethodne godine u Grčkoj i Portugalu, a prije nekoliko godina u Holandiji, Italiji, Francuskoj, Španiji, Austriji i Belgiji.
Mađarska je zabeležila povećanje udela solarne energije sa 3% u periodu jun – jul 2018. na 12% ovog leta. Poređenja radi, udeo energije uglja pao je sa 17% u periodu jun – julu 2018. na samo 10% ovog leta.
Međutim, solarni paneli su i dalje proizvodili manje električne energije u poređenju sa evropskim termoelektranama na ugalj, čak i tokom letnjeg pika.
„Evropa je imala rekordno leto za solarnu energiju, ali tek treba da iskoristi svoj puni potencijal. Troškovi solarne energije pali su u poslednjoj deceniji, a prve znakove evropske solarne revolucije vidimo u zemljama poput Španije, Holandije, Mađarske, pa čak i teeškog ugljaša, Poljske“, rekao je Charles Moore, lider Ember-a za Evropu.
„Međutim, dug je put da solarna energija obezbedi više snage od fosilnih goriva, čak i na vrhuncu evropskog letnjeg sunca. Ekstremni vremenski uslovi širom Evrope tokom ovog leta uputili su vladama hitan poziv za buđenje i one sada moraju pretvoriti klimatske ciljeve u klimatske akcije pojačavanjem upotrebe solarne energije.“
Solarna proizvodnja širom Evrope mora rasti u narednoj deceniji da bi se postigli ciljevi dekarbonizacije do 2030. godine. Tržište solarne energije spremno će podržati potreban rast, s obzirom na to da je sada proizvodnja električne energije iz novih solarnih panela duplo jeftinija u odnosu na postojeća fosilna postrojenja na velikim tržištima, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, Italiju, Francusku i Španiju.
Globalni prosečni nivelisani troškovi električne energije (LCOEs) za velike solarne fotonaponske sisteme smanjeni su sa 381 dolar po MWh u 2010. na 57 dolara po MWh u 2020. godini.
Analiza Ember-a, objavljena prošlog meseca, otkrila je kako su u velikim evropskim ekonomijama troškovi proizvodnje novih vetroelektrana i solarnih farmi daleko niži od troškova proizvođača fosilnih goriva. Na primer, u Španiji su troškovi proizvodnje električne energije iz postrojenja na gas i kameni ugalj tri puta veći od troška novih vetroelektrana i dvostruko veći od novih solarnih instalacija.
Izvor: pv-tech.org
